Urednici zbornika: prof. dr Branislav Ristivojević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; prof. dr Tatjana Bugarski, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; Prof. dr Goran Milošević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; Prof. dr Bojan Janković, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu.
Naučni i programski odbor: Prof. dr Branislav Ristivojević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; prof. dr Tatjana Bugarski, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; doc. dr Vladimir M. Cvetković, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Vladimir Jakovljević, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Bojan Janković, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu; Prof. dr Srđan Milašinović, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu; Prof. dr Slavoljub Dragićević, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, Beograd; Prof. dr Želimir Kešetović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Goran Milošević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; Prof. dr Snežana Knežević, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.
Redakcioni odbor: Prof. dr Branislav Ristivojević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; prof. dr Tatjana Bugarski, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; doc. dr Vladimir M. Cvetković, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Vladimir Jakovljević, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Bojan Janković, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu; Prof. dr Srđan Milašinović, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu; Prof. dr Slavoljub Dragićević, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, Beograd; Prof. dr Želimir Kešetović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd; Prof. dr Goran Milošević, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad; Prof. dr Snežana Knežević, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.
TEMATSKE JEDINICE ZBORNIKA
Pravni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari).
Pravni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).
Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari).
Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).
TEMATSKE JEDINICE ZBORNIKA
Pravni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastro-fama (poplave i bujice, lavine);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastro-fama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i viso-ke temperature);
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari).
Pravni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastro-fama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastruk-turnim katastrofama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima;
• Pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).
Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katas-trofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim ka-tastrofama (poplave i bujice, lavine);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim ka-tastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature);
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katas-trofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari).
Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radio-loškim katastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim ka-tastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izaz-vanim opasnim materijama;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izaz-vanim ratnim razaranjima;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izaz-vanim požarima;
• Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izaz-vanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).
PREDGOVOR
Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi tematski zbornik radova pod naslovom Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa. Zbornik je nastao kao rezultat samostalno istraživačkih aktivnosti profesora i istraživača njime je obuhvaćeno dvadeset dva relevantna naučna rada u kojima se na vrlo vešt i interesantan način elaboriraju različiti pravni i bezbednosni aspekti upravljanja prirodnim i antropogenim katastrofama. Radove je recenzirao veći broj recenzenata, dok je naučni i programski odbor činilo više od deset profesora sa različitih Univerziteta i Fakulteta.
Tematske jedinice zbornika su bile vrlo različite imajući u vidu dosadašnji trend razvoja studija katastrofa: a) Pravni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa – pravni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije); pravni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine); pravni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); pravni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari); b) Pravni aspekti upravljanja rizicima od antro-pogenih katastrofa – pravni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radio-loškim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastruk-turnim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastro-fama izazvanim ratnim razaranjima; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam); c) Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa – bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije) i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine);bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u atmosfer-skim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katas-trofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari) i d) Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa – bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama; bezbed-nosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materi-jama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).
Zbornik radova je namenjen svima onima koji imaju želju za dodatnim usavršavanjem u oblasti studija katastrofa kako bi unapredili svoju akadem-sku delatnost. Imajuću u vidu nedostatak stručne literature u oblasti upravlja-nja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa, naučni i društveni značaj zbornika je nesumnjivo veliki.
U okviru prvog rada ,,Normativni okvir kriznog menadžmenta i nadležnosti gradova i opština u Srbiji (1948-2021)“, čiji je autor Jasmina Tanasić, analizira se razvoj lokalne samouprave i razvoj kriznog menadžmenta u Srbiji je tekao od kraja 40-ih godina XX veka naovamo na sličan način: od rastuće decentra-lizacije, koja je dostigla vrhunac od sredine 70-ih i trajala do 1990. godine. Devedesete godine karakteriše naglo sprovedena centralizacija i gubitak nadležnosti opština u kriznom menadžmentu ali i u ostalim javnim politikama. Od 2000. naovamo, ponovo se uspostavlja decentralizacija u nadležnostima lokalne samouprave u oblasti kriznog menadžmenta. Novija zakonska rešenja upravlјanja u kriznim i vanrednim situacijama na lokalnom nivou u Srbiji slede savremene prakse razvijenih zemalja, ali je upitno koliko su sprovedena i uz postojeći nivo podrške lokalnim samoupravama, ostvariva na lokalnom nivou.
U drugom radu pod nazivom ,,Pravno uređenje bezbednosti informacione kritične infrastrukture“ autori Tatjana Bugarski i Milan Pisarić zaključuju da mrežni i informacioni sistemi i usluge, kao informaciona kritična infrastruktu-ra, imaju značajnu ulogu u savremenom društvu, pa je njihova pouzdanost i bezbednost od važnosti za ključne društvene i ekonomske aktivnosti. Ipak, njihovom postojanju i pravilnom funkcionisanju prete određeni bezbednosni rizici u sajber prostoru, koji su sve većih razmera, učestalosti i uticaja. Tako ovi sistemi mogu postati meta sajber napada, odnosno nedozvoljenih radnji koje se preduzimaju sa namerom prouzrokovanja štete i/ili prekida njihovog rada. Ovakvi incidenti mogu ugroziti društvene i ekonomske aktivnosti, koji zavise od informacione kritične infrastrukture. Zbog toga je neophodno posvetiti pažnju sajber bezbednosti. Pri tome, upravljanje rizicima u sajber prostoru mora biti takvo da se ne ugrozi pravna sigurnost. U tom smislu od izuzetne važnosti je način na koji se propisuju smernice za procenu rizika po sajber bezbednost. Dobar primer regulative predstavlja Direktiva Evropske unije o bezbednosti mrežnih i informacionih sistema. Direktiva predviđa da se određene organizacije obavežu da preduzmu odgovarajuće i proporcionalne mere bezbednosti, te da uoče, procene i uzmu u obzir rizike po sajber bez-bednost sa kojima se suočavaju, kako bi se smetnje po pružanje usluga sprečile i svele na minimum. Cilj Direktive je da se propisivanjem takvih obaveza obezbedi da informaciona kritična infrastruktura bude zaštićena od prekida koji bi mogli biti od uticaja po ključne ekonomske i društvene aktivnosti. Predmet rada je analiza obaveze zaštite i informisanja koje Direk-tiva o bezbednosti mrežnih i informacionih sistema propisuje za pružaoce digitalnih usluga.
Rad ,,Odluke lokalnih štabova za vanredne situacije usmerene ka suzbijanju epidemije zarazne bolesti COVID-19: kazneni aspekt“ autor Ivan Milić temelji na ispitivanju odluke da u pojedinim lokalnim samoupravama važe posebna pravila ponašanja koja su uvedena iz razloga suzbijanja epidemije zarazne bolesti COVID-19. Odlukama lokalnih štabova za vanredne situacije uvode se određene obaveze za sva ili pojedina fizička i pravna lica ali i za preduzetnike. Tim odlukama se na primer skraćuje radno vreme ugostitelјskih objekata, propisuje obavezno nošenje zaštitne maske, ograničava sloboda kretanja, i dr. Pojedinim odlukama se propisuju i prekršaji ukoliko se prekrši određeni član te iste odluke lokalnog štaba za vanredne situacije. Međutim, važno pitanje o kojem će biti reči u radu tiče se „kaznenih posledica“ ukoliko neko lice postupi suprotno odluci lokalnog štaba za vanredne situacije.
U radu ,,Upravno ograničavanje prava svojine u slučaju elementarnih nepo-goda“ autor Ratko Radošević ističe da elementarne nepogode mogu da dovedu do različitih vidova ograničavanja prava svojine građana na nepo-kretnim i pokretnim stvarima. Cilj rada je da se utvrdi pravni režim ograniča-vanja prava svojine u ovim vanrednim okolnostima i da se izdvoje one mere koje imaju upravni karakter – koje se vrše uz upotrebu upravnih ovlašćenja. U pitanju su mere koje bi, uslovno, mogle da se podvedu pod eksproprijaciju i rekviziciju, kao klasične vidove upravnog ograničavanja prava svojine.
U okviru rada ,,Teorijsko i normativno-pravno određenјe civilne odbrane i civilne zaštite“, čiji je autor Vladimir Jakovljević, kao osnovni cilј i namena izdvaja se upoznavanje šire čitalačke, naučne i stručne javnosti sa pojmom i suštinom civilne odbrane i civilne zaštite, različitim teorijskim i pravnim pristupima i elaboracijama (užim i širim) koje idu u prilog jasnog definisanja ovih termina i ukazivanje na razlike jednog od drugog, kao i različitost od drugih sličnih termina kao što su, civilna bezbednost, civilno planiranje za vanredne situacije i slično. U teorijskim analizama i elaboracijama koja se tiču civilne odbrane sadržaj i obim te sintagme nije još uvek precizno i jasno razgraničen od ostalih sličnih pojmova. Mogu se uočiti težnje za korišćenje mnogobrojnih pojmova kao što su, civilna zaštita, civilna bezbednost, pri-vredna odbrana, odbrana civila, pasivna zaštita, nacionalna ili alternativna odbrana, civilno planiranje za vanredne situacije. Ovakav specifičan izbor reči i pojmova obično nije slučajan. On ne samo da govori ono što autori misle i žele da kažu, nego vrlo često govori o stanju i shvatanjima društvenih
grupa koje se tim terminima služe, pa čak i o društvu unutar koga su termini u opticaju.
U okviru rada ,,Prevare u kontekstu upravljanja vanrednim situacijama“ autori Snežana Knežević, Stefan Milojević, Miljan Adamović i Jovan Travica potvrđuju da je prevarna radnja (prevara) reč koja ima značajnu težinu. Da bi se sprečio nastanak prevara, neophodno je identifikovati šta su uzroci prevare i napraviti plan za njihovo sprečavanje. Različiti su mogući uzroci koji podsti-ču ljude da izvrše prevaru. Nezavisno od razlike u kulturi, tradiciji, običajima, sve kulture prevaru, mito i korupciju tretiraju kao radnje koje su zabranjene i neetičke. Vanredne situacije se dešavaju nepredvidivo i dovode do toga da pojedinci i organizacije odmah prebace svoj fokus i pažnju na rešavanje situacije. Tokom pandemije ili velikih prirodnih katastrofa, dolazi do ograni-čenja u mogućnosti upravljanja rizicima od nastanka prevarnih radni, koje mogu imati razne oblike i izazvati velike ekonomske i druge posledice. U ovom radu se diskutuje o uzrocima i problemima vezanim za pojavu prevara koje su specifične za vanredne situacije. Biće ukazano i na razne kontrolne aktivnosti koje se mogu preduzeti tokom vanredne situacije da bi se rizik od nastanka prevarnih radnji sveo na najmanji mogući nivo.
U radu ,,Prevare u slučaju katastrofe: finansijski aspekti“ autori Snežana Knežević, Mrako Špiler, Aleksandra Mitrović i Marko Milašinović ukazuju da smo svi iskusili, posebno u novije vreme, kako katastrofe uništavanju ljudske živote i imovinu širom sveta. Ovaj članak opisuje specifičan problem koji se javlja uglavnom u slučaju katastrofe i oporavku od nje. Oporavak od katastrofa podrazumeva zadovoljenje finansijskih potreba, dugoročno ili kratkoročno posmatrano. Obim prevara i kriminalnih aktivnosti se povećava tokom katastrofa. Problem se odnosi na razmatranje pitanja vezanih za katastrofe, a koje mogu „otvoriti puteve“ za podršku pranju novca ili mogu da iniciraju utaju poreza. Dalje, posebno će biti istaknuta uloga koju imaju finansijski forenzičari.
U radu ,,Uloga privatnog obezbeđenja u upravljanju rizicima od katastrofa“ autor Nenad Radivojević ističe da sve brojnije i destruktivnije pojave poput masovnih i učestalih elementarnih nepogoda, terorističkih napada na kritičnu infrastrukturu, havarija, tehničko-tehnoloških akcidenata i sličnih događaja često dovode do proglašenja vanrednih situacija. To je uticalo na to da države reorganizuju svoje elemente sisteme nacionalne bezbednosti, a pose-bno sisteme smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacija-ma, kako bi blagovremeno i adekvatno odgovorile na navedene oblike ugrožavanja. Okosnicu te reorganizacije čini i aktivnosti na donošenju pravnog okvira kojim se proširuje krug subjekta zaštite i spasavanja. Jedan od tih subjekta u društvu jesu i subjekta iz oblasti privatnog obezbeđenja. Predmet ovog rada jeste analiza pozitivnopravne regulative koja uređuje oblast privatnog obezbeđenja, zaštite kritične infrastrukture i oblast smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u R. Srbiji, a cilj je sagledavanje aktuelne i moguće uloge privatnog obezbeđenja u upravljanju rizicima od katastrofa.
U radu ,,Bezbednosni rizici od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija” autor Dejan Novaković elaborira da se obezbeđenje određenih objekata od nastanka požara u ovom slučaju kazneno-popravnih zavoda kao ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, zasniva na bezbednosnoj proceni ugroženosti tih objekata, koja predstavlja osnov za određivanje ciljeva, zadataka i nosilaca zaštite. Da bi se mogla sagledati mogućnost unapređenja procene ugroženosti kazneno-popravnih zavoda u ovom istraživanju prikaza-će se aktuelno stanje i način procenjivanja njihove ugroženosti u odnosu na rizike od požara. U cilju izrade naučne monografije i prikupljanja podataka za planirano empirijsko istraživanje, sačinjen je upitnik kako bi se sagledalo aktuelno stanje u oblasti organizacije sistema zaštite od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji. Anketa je bila anonimna, podaci su se isključivo koristili u istraživačke svrhe. Posebna pažnja bila je posvećena metodologiji procenjivanja rizika od požara i preduzimanju mera usmerenih na eliminisanje uzroka nastanka ili minimizaciji efekata rizičnog događaja, kao i mera za obezbeđenje minimalnih gubitaka i otklanjanja posledica ukoliko dođe do realizacije rizičnih događaja, što sve zajedno predstavlja osnov upravljanja rizikom od požara.
U radu ,,Deljenje podataka u vanrednim situacijama“ autori Miljan Adamo-vić, Stefan Milojević, Marko Špiler i Jovan Travica ističu da deljenje podata-ka u vanrednim situacijama predviđa da se ono obavlja na rutinskoj osnovi, što podrazumeva mogućnost da se planira unapred. Međutim, to možda nije uvek slučaj, jer može doći do vanrednih situacija koje nisu mogle da se predvide. Tako, kriza koja je nastala usled pandemije koronavirusa, ilustruje potrebu za zajedničkim odgovorima javnih službi gde je brzo deljenje poda-taka od ogromnog uticaja na javno zdravlje i bezbednost. Prirodne katastrofe punog obima mogu opustošiti zemlje i naškoditi hiljadama ljudi. U vanrednim situacijama, aktivnosti koje spasavaju živote i ograničavaju uticaj zbog opasnosti, su ključne, i tada je važno brzo donositi odluke. U tom slučaju, posebno kompleksno pitanje za razne državne agencije i organizacije je koliko je moguće reagovati na pravi način, te doneti odluku o (ne)deljenju informa-cija. Predmet ovog rada jeste razmatranje šireg konteksta vezanog za deljenje informacija u vanrednim situacijama.
U radu ,,Fenomenološke i etiološke dimenzije katastrofa izazvanih zemljo-tresom“ autori Jelena Planić i Vladimir Cvetković zaključuju da su prirodne katastrofe postale deo svakodnevnog života savremenog čoveka, i njihove pojave su sve učestalije i intenzivnije zbog klimatskih promena. Zemljotresi zbog svoje nepredvidivosti predstavljaju jednu od najstrašnijih i najskupljih prirodnih katastrofa. Autori u ovom radu, koristeći pregled literature, pred-stavljaju osnovne karakteristike zemljotresa kao prirodnih katastrofa, kao i značaj pripremljenosti u odgovoru na prirodne katastrofe. Prikazani su osnovni elementi zemljotresa, klasifikacija, skale za merenje jačine zemljotre-sa i posledice koje izazivaju zemljotresi. S obzirom na to da pripremljenost za katastrofe na nivou pojedinca, zajednice i društva predstavlja efikasno oruđe u smanjenju rizika od katastrofa i ublažavanju njihovih posledica, u radu je posebna pažnja posvećena načinima poboljšanja pripremljenosti. Korišćenjem brojnih naučnih radova, prikazana su iskustva mnogih država čije primere je potrebno pratiti kako bi se na pravilan način osmislile i implementirale strate-gije ublažavanja posledica prirodnih katastrofa, i programi edukacije građana.
Rad ,,Mogućnosti upravljanja rizicima od šumskih požara pomoću geograf-skih informacionih sistema“ autor Saša Ljubojević temelji na opisivanju mogućnosti primene geografskih informacionih sistema u upravljanju rizicima od šumskih požara, sa osvrtom na prikupljanje podataka, analizom prikuplje-nih podataka, te predviđanjem bezbednosno rizičnih područja. Biće prikazano na koji način se može ostvariti sveobuhvatniji pregled ugroženih područja, objekata i stanovništva, na osnovu čega se mogu donositi adekvatne i pravo-vremene odluke. Pored navedenog, biće opisano i koliki bezbednosni aspekt prestavlja navedena baza podataka i na koji način je potrebno upravljati istom, te ko i kada može koristiti podatke. Podaci u toj bazi će jasno pokazati najrazličitija područja, te na koji način je moguće namerno izazvati štetu ogromnih razmera. Iako kreiranje jedne takve sveobuhvatne baze podataka, iz bezbednosnih razloga, predstavlja i bezbednosni rizik sam po sebi, potreba za zaštitom od požara prevazilazi takav rizik, ali zahteva strogo kontrolisano upravljanje rizicima.
U radu ,,Ekonomske posledice prirodnih katastrofa“ autori Goran Milošević i Luka Čaušić ispituju prirodne katastrofe (poplave, suše, ekstremne tempera-ture, požari, zemlјotresi) koje direktno i indirektno utiču na nivo rizika i stanje bezbednosti lјudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Pored tragičnih gubitaka ljudskih života, svoje negativne efekte katastrofe ispolјavaju u uništavanju materijalnih dobara i životne sredine u lokalnoj, regionalnoj i nacionalno zajednici. Posledice prirodnih katastrofa – faktori uticaja na percepciju građana Srbije. Zavisno od intenziteta delovanja prirod-ne katastrofe mogu izazvati negativne ciklične oscilacije u okviru ekonom-skog sistema zemlje i to: na tržište rada, finansijsko tržište, tržište kapitala, odnosno na sve aspekte života i rada jednog društva. To može značiti eko-nomsku neravnotežu ne samo u okviru mikroekonomskog područja gde se dogodio neželјeni događaj, već i na nivou makroekonomskog prostora.
U radu ,,Integrisano upravljanje otpadom u sistemu smanjenja rizika od katastrofa“ autor Jovana Martinović polazi od činjenice da u Republici Srbiji i širom sveta, nenaučno upravlјanje čvrstim otpadom i dalјe predstavlja složen i ozbilјan ekološki problem. Porast urbanizacije, industrijalizacije i eskponen-cijalnog rasta svetskog stanovništva odgovorni su za generisanje velikih količina otpadnih materijala, koji su direktno povezani sa zagađenjem zemljiš-ta, vazduha, vodnih resursa i rizicima po zdravlјe i sigurnost građana. Loše upravlјanje otpadom umnogome podriva uspeh ostvarivanja cilјeva održivog razvoja, čime se naglašava važnost i hitnost prelaska sa tradicionalnih linear-nih na integrisane pristupe upravlјanju otpadom. Polazeći od činjenice da je upravlјanje čvrstim otpadom globalno ekološko pitanje koje sadrži društveno-ekonomske, institucionalne, političke i ekološke aspekte, cilј ove studije je deskripcija i analiza različitih strategija integrisanog upravlјanja otpadom u razvijenim zemlјama i zemlјama u razvoju, sa posebnim fokusom na percepci-ju i učešće javnosti u aktivnostima upravlјanja otpadom, različite izazove i nedostatke sa kojima se suočava upravlјanje čvrstim otpadom i identifikova-nje inovativnih rešenja u ovoj oblasti. Iako je teško pronaći dobar sistem upravlјanja koji bi bio primenlјiv u svim zemlјama, nalazi su ukazali na sledeće karakteristike efikasnih i održivih sistema: prilagođenost lokalnim potrebama, minimalna upotreba toksičnih hemikalija, očuvanje resursa, smanjivanje otpada, korišćenje obnovlјivih izvora, uklјučivanje neformalnog sektora u aktivnosti upravlјanja otpadom (uključujući prikuplјanje, sortiranje i oporavak recikliranog otpada), veća tehnološka sofisticiranost i inovacije u upravlјanju otpadom, kontinuirano sprovođenje istraživanja i jasna zakonska regulativa. Imajući u vidu da nijedan sistem nije dovolјno efikasan u rešava-nju problema otpada usled prekomerne proizvodnje, trošenja i odlaganja, kao i determinisanost stavova i prakse lјudi u upravlјanju otpadom nivoom obrazovanja, starošću i prihodima, neophodno je podizanje svesti i sprovođe-nje kontinuiranih programa i kampanja obrazovanja javnosti o pravilnom upravlјanju otpadom na svim nivoima funkcionisanja društva. Rezultati preglednog rada doprinose unapređenju postojećeg fonda znanja o različitim aspektima integrisanog upravlјanja čvrstim otpadom.
U radu ,,Uloga multimedijalnih sadržaja u edukaciji mladih o katastrofama“ autori Ivana Krnjić i Vladimir M. Cvetković ističu da obrazovanje o katastro-fama predstavlja jedan od najznačajnijih preduslova unapređenja pripremlje-nosti društva i građana za blagovremeno i adekvatno reagovanje u takvim situacijama. Iz tih razloga, koriste se različiti tradicionalni i inovativni načini edukacije mladih o katastrofama koji imaju za cilj unapređenje njihove otpornosti na različite prirodne i antropogene katastrofe. Koristeći pregled literature, autori u radu na jedan sistematičan način elaboriraju osnovne karakteristike obrazovanja o katastrofama, ali i karakteristike i načine primene multimedijalnih sadržaja u takvom procesu. Ne zapostavlajući značaj tradici-onalnih obrazovanih metoda, autori u radu predstavljaju osnovne modalitete sticanja znanja o katastrofama kroz školske programe sa osvrtom na njihovu bezbednostu u školskim objektima. Rezultati preglednog rada pokazuju da postoji ozbiljan dostupan društveni i naučno-pragmatični ambijent za osmiš-ljavanje i implementaciju multimedijalnih sadržaja u edukaciji mladih o katastrofama. Potrebno je nastaviti sa sprovođenjem istraživanja u ovoj oblasti u cilju unapređenja razumevanja svih prednosti i nedostataka upotrebe multimedija u obrazovne svrhe.
Rad ,,Tačnost informacija i njihovo precizno i nedvosmisleno prenošenje javnosti kao načini upravlјanja rizikom u okolnostima epidemije (Republika Srbija u toku vanrednog stanja 2020. godine)“ autora Dragane Ćorić potvrđu-je da nedovolјno poznavanje materije o kojoj se izveštava javnost, i kompe-tativnost u brzini objavlјivanja informacija, više puta su uznemirili javnost. Brojne edukacije novinara u određenim oblastima o kojima izveštavaju kao i stalno upućivanje istih na striktnu primenu pravila novinarske etike kao da ne postižu svoj cilј. Potreba da neko prvi objavi neku informaciju je ustupila mesto potrebi za istinitim i činjeničnim predstavlјanjem vesti. Ova zamena je bila posebno izražena tokom vanrednog stanja u Republici Srbiji 2020. godine, gde je neprecizno i senzacionalističko prenošenje informacija više puta dovelo do uznemiravanja javnosti i čak i prekršaja od strane građana jer su informacije bile prenete nedovolјno precizno ili netačno. Nakon navođenja nekoliko primera i dobre i loše prakse, rad završavamo sa konstituisanjem jedinstvene formule za stvaranje dobrih, istinitih novinskih tekstova, posebno u situacijama potencijalno velike uznemirenosti javnosti.
U radu ,,Bezbednosna zaštita Republike Srbije u uslovima prirodnih katastro-fa“ autori Željko V. Lazić i Martin I. Matijašević identifikuju prirodnu katastrofu kao specifičan bezbednosni fenomen u sebi sadrži različit dijapa-zon pretnji po bezbednost Republike Srbije. U zavisnosti od inteziteta, prostornog rasporeda i trajanja prirodne katastrofe, osim, opasnosti po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu, sa sobom nosi pretnje po društveno-politički poredak. Kada državni organi u uslovima prirodnih katastrofa, nastoje da adekvatno organizuju i upravljaju sistemom zaštite i spasavanja, na prostoru koji je pogođen, obavezno dolazi do porasta sociopatoloških pojava, krađa, razbojništava, nasilničkog ponašanja. Predmet istraživanja u radu je zaštita bezbednosti Republike Srbije u uslovima prirodnih katastrofa, zaštite od direktnih posledica prirodnih katastrofa i indirektnih posledica, po posto-jeće društveno-političko uređenje, ekonomsku bezbednost i interese Republi-ke Srbije u regionu. U radu je izvršena tipologizacija bezbednosnih pretnji u uslovima prirodnih katastrofa.
U radu ,,Rizik od nastanka litosferskih katastrofa u Braničevskom okrugu“ ,čiji su autori Marija Đurić i Irena Blagajac, predmet istraživanja je analiza rizika od nastanka litosferskih katastrofa u Braničevskom okrugu. Zadatak istraživanja je analizirati intenzitet zemljotresa, kao i zastupljenost klizišta i odrona na proučavanoj teritoriji. Cilj rada je utvrditi stepen rizika nastanka litosferskih katastrofa koje mogu ugroziti život stanovništva i njihove delat-nosti u Okrugu. U radu je kartom prikazana geografska rasprostranjenost klizišta i odrona na teritoriji Braničevskog okruga. Za posmatranu teritoriju prikazane su i karte intenziteta zemljotresa za povratni period od 95 i 975 godina. Analizom su obuhvaćene gustina naseljenosti stanovništva prema naseljima u Okrugu, kao i rasprostranjenost poljoprivrednih, šumskih, naselje-nih, vodnih i industrijskih površina. U radu su kartografski prikazane gustina naseljenosti stanovništva i namena zemljišta. Uporednom analizom navedenih podataka izrađena je sintezna karta koja obuhvata geoprostorno preklapanje istraženih litosferskih nepogoda sa gustinom naseljenosti stanovništva i namenom zemljišta kako bi se dobile zone visokog stepena rizika za stanov-ništvo. Na bazi sintezne karte izrađena je karta visokog, srednjeg i niskog rizika od nastanka litosferskih katastrofa i njihovog uticaja na život stanov-ništva i na njihove delatnosti na teritoriji Braničevskog okruga. Na osnovu istraživanja dati su predlozi mera za prevenciju, pripravnost, odgovor na udes i sanaciju katastrofalnih posledica po stanovništvo, građevinske objekte i privredne delatnosti u Braničevskom okrugu.
U radu ,,Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim šumskim požarima“ autor Milica Stefanović ističe da se u prethodnom periodu javila se značajna opasnost od izbijanja i širenja šumskih požara, kako u svetu tako i kod nas. Pored ljudskog faktora, kao najčešćeg uzročnika, sve veći rizik za pojavu vanrednih situacija ove prirode javlja se usled klimatskih promena. Pod uticajem visokih temperatura, tokom prethodnih meseci došlo je do šumskih požara velikih razmera na području Turske, Grčke, SAD, Srbije. Poseban problem javlja se ukoliko požar nastane pod uticajem ljud-skog faktora, a usled nepovoljnih klimatskih uslova dođe do njegovog nekontrolisanog širenja. Ukoliko se ne saniraju pravovremeno, šumski požari mogu se značajno proširiti i dovesti do uništavanja životne sredine, kao i do ugrožavanja ljudskih života i materijalnih dobara. Prilikom pojave događaja ove prirode, od značaja su vremenski uslovi koji mogu doprineti dodatnom širenju opasnosti (vetar, visoka temperatura, sušno vreme i sl.) Različita istraživanja predviđaju povećanje globalne temperature u narednim decenija-ma. Imajući u vidu da je rešenje za klimatske promene i povećanje globalne temperature proces koji zahteva da prođe određeno vreme, potrebno je raditi na prevenciji i jačanju kapaciteta za odgovor na vanredne i hitne situacije. Takođe, značajno je organizovati obuke i edukativne programe i na taj način uticati da građani izgrade svest o posledicama koje može ostaviti njihovo neodgovorno postupanje, koje može dovesti do izbijanja požara u prirodi.
U radu ,,Komunikacija o rizicima od katastrofa“ autori Marko Radovanović i Vladimir M. Cvetković zaključuju da komunikacija rizika od katastrofa predstavlja jedan od temelјa uspešnog upravlјanja u katastrofama koji se ogleda u smanjenju razarajućih uticaja opasnosti od katastrofa na lјudske živote i imovinu, obezbeđenjem pravovremenih kritičnih informacija ugrože-nim zajednicama. Nedovoljno razvijen sistem indetifikacije, analize i deljenja informacija o rizicima od katastrofa dovodi do lošeg upravljanja u svim fazama katastrofa (ublažavanje, pripremljenost, odgovor i oporavak). U svakoj od spomenutih faza upravljanja postoje jasni zahtevi za specifičnim informacijama koje omogućavaju efikasno donošenje ključnih i blagovreme-nih odluka. Razmena informacija o rizicima od katastrofa je pod uticajem velikog broja faktora kao što su stepen naučno-tehnološke razvijenosti, demografskog, sociološkog i psihološkog ambijenta, kao i samih karakteristi-ka prirodnih i antropogenih opasnosti. Polazeći od nesumnjivog značaja informacija o rizicima od katastrofa, autori u preglednom radu identifikuju, analiziraju i sistematizuju relevantne aspekte fenomenoloških dimenzija komunikacije o rizicima od katastrofa. Posebna pažnja posvećena je sveobu-hvatnom sagledavanju izvora, subjekata i sredstava komunikacije, sa osvrtom na inovativna rešenja i strategije komunikacije u odgovoru na rizike od prirodnih i antropogenih katastrofa.
U radu ,,Specifični etički aspekti trijaže pružanja prve pomoći u situacijama sa velikim brojem žrtava“ autor Srđan Nikolovski ukazuje da katastrofe koje zahvataju ljudsku populaciju povećavaju rizik od preopterećenja resursa službi prve pomoći po broju žrtava i težini njihovih povreda i drugih hitnih zdravstvenih stanja. U takvim slučajevima, čak i medicinski neobrazovani pojedinci mogu biti u situaciji da pruže neophodnu medicinsku pomoć i pre dolaska ekipa hitne medicinske pomoći. Stalno balansiranje između deonto-logije i utilitarizma je svakodnevna pojava u medicinskoj praksi koja se intenzivira u hitnim medicinskim situacijama i u onim događajima kada spasavanje života dospe na prvo mesto. Iako mogu postojati određene olakšavajuće okolnosti, većina je veoma otežavajuća i one sa zadatkom da obezbede osnovne mere podrške životu stavljaju u stresnu poziciju u kojoj je pribranost od velike važnosti. Predmet ovog rada je ukazivanje na specifične etičke aspekte trijažnog procesa pri pružanju prve pomoći žrtvama katastrofa. U etici je objašnjeno nekoliko situacija koje se odnose na selekciju pacijenata kojima treba pružiti medicinsku pomoć, kao i na mere koje treba primeniti. Najbitniji cilj ovih ilustrativnih situacija jeste da se utvrdi koji od navedenih etičkih pristupa treba primeniti da bi se sačuvalo što više života, a da se nijedna od žrtava istovremeno ne zapostavi. Zbog prisustva vremena kao ograničavajućeg faktora, primena principa trijaže i otklanjanje bilo kakvog oblika konfuzije je najefikasniji način pružanja hitne pomoći svim žrtvama katastrofe kako od strane nemedicinskog tako i od strane medicinskog osoblja.
U radu ,,Percepcija građana o primeni inteligentnih informacionih sistema u upravljanju u vanrednim situacijama“ autori Vojkan Nikolić, Predrag Miloše-vić i Nikola Krunić zaključuju da su inteligentni sistemi bitan element ostva-renja ciljeva u različitim oblastima ljudskog rada i ponašanja, pa i u oblasti nacionalne bezbednosti. Korišćenjem računarskih sistema i njihovih aplikacija u operativnim i upravljačkim oblastima rada stvaraju se konkurentske predno-sti, obezbeđuje se razmena informacija zasnovana na znanju. U oblasti upravljanja vanrednim situacijama, brzina reagovanja i odgovora na pretnje je posebno značaja. Zahvaljujući informatičkoj obradi podataka, sistem uprav-ljanja je u mogućnosti da gotovo u svakom trenutku zna gde se pojavljuju problemi i rizici i kakav je nužni odgovor reagovanja na sve izazove i rizike.
U ime autora, izražavam zahvalnost onima koji su najviše doprineli objavljivanju zbornika radova kao što su Naučno-stručno društvo za uprav-ljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa u ulozi izdavača, kao i recenzentima koji su vrlo strpljivo i detaljno proučili i unapredili sve naučne radove. Takođe, izražavam zahvalnost saradnicima Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodng instituta za istraživanje katastrofaAni Đergović, Tamari Ivković, Tamari Mančić, Martinu Matijaševiću, Stevi Miletiću, Nemanji Miljkoviću, Jeleni Planić, Zoranu Planojeviću, Sofiji Radojković i Milici Stefanović.
Beograd, mart 2022. godine
Prof. dr Vladimir M. Cvetković
