U proteklom periodu, tačnije od 15. do 17. decembra 2023. godine, održan je Drugi nacionalni seminar posvećen upravljanju rizicima u vanrednim situacijama. Organizacija ovog značajnog događaja pripada Naučno-stručnom društvu za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Seminar nije bio samo prostor za razmenu stručnih znanja, već je predstavljao izuzetnu priliku za angažovanje i učenje.
Moglo bi se reći da je ovogodišnji seminar bio pravo blago za polaznike, obogaćujući ih ne samo značajnim informacijama o upravljanju rizicima već i naglašavajući izuzetne potencijale mladih učesnika. Mladi su se istakli svojim entuzijazmom, energijom i željom za učenjem tokom celog seminara. Nisu bili samo pasivni slušaoci; naprotiv, aktivno su učestvovali u diskusijama, postavljali ključna pitanja i iznosili sveže ideje. Njihova inovativnost nije bila samo osvežavajuća, već je značajno doprinela širem razumevanju savremenih izazova u oblasti upravljanja vanrednim situacijama.
Ovaj seminar nije bio samo prostor za sticanje znanja; bio je i platforma za izgradnju mreže i umrežavanje mladih talenata sa iskusnim stručnjacima u oblasti upravljanja rizicima. Ovaj susret generacija nije bio samo simboličan, već predstavlja važan korak ka jačanju kapaciteta za efikasno upravljanje rizicima koje donosi moderno društvo.
Ukupno gledano, ovaj seminar je bio ne samo edukativno iskustvo već i platforma za izgradnju mostova između iskusnih stručnjaka i mladih talenata, čime se podstiče dalji razvoj u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama.Kako je od izuzetne važnosti od koga će mladi učiti, Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama je okupilo veliki broj stručnjaka zavidnih biografija u vidu predavača koji su tri dana nesebično delili svoje iskustvo i znanje. Okuplјeni predavači dolaze iz različitih institucija koje se na drugačije načine bave istom temom, odnosno upravlјanjem rizicima u vanrednim situacijama.
Prvi dan veličanstvenog seminara otvoren je uz intoniranje himne „Bože pravde“ i himne Univerziteta u Beogradu „Gaudeamus Igitur“. Svečani uvod u seminar vodila je Sofija Radojković, sekretar NSD-URVS, koja je srdačnim obraćanjem pozdravila prisutne učesnike, predavače i goste.
Nakon njenog pozdravnog gesta, uzastopno su usledila inspirativna obraćanja istaknutih ličnosti. Prvi se obratio predsednik NSD-URVS i direktor Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, profesor dr Vladimir M. Cvetković, deleći svoje perspektive i otvarajući vrata oblasti upravljanja rizicima.
Zatim je reč preuzeo zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije, gospodin Boban Stevanović, donoseći svoje iskustvo i perspektivu iz domena vanrednih situacija. Prisutni su imali priliku da čuju i reči predstavnice Ministarstva odbrane, profesorke dr Hatidže Beriše, koja je svojim stručnim pristupom doprinela ozbiljnosti teme.
Dalje, Fakultet organizacionih nauka predstavila je profesorka dr Snežana Knežević, a svoje dragoceno iskustvo izneo je i profesor dr Aleksandar Ivanov sa Fakulteta bezbednosti iz Skoplјa. Kruna uvodnih obraćanja bila je reč prof. dr Miodraga Zečevića, predsednika odbora direktora „Energoprojekta“, čime se zaokružila paleta stručnosti i znanja.
Prvi dan seminara, označen kao formalni početak, iznenadio je prisutne postavljajući visok standard za naredne dane, obećavajući dublje razumevanje i izuzetno korisno iskustvo. Bojana Ikodinović, načelnik Odelјenja za jedinice civilne zaštite, Sektora za vanredne situacije, otvorila je prvi blok predavanja temom „Jedinice civilne zaštite u Republici“. Njeno stručno izlaganje pružilo je učesnicima uvid u ključne aspekte organizacije i uloge ovih jedinica.
Aleksandar Radosavlјević, zamenik načelnika Uprave za VSJ, Sektora za vanrednih situacija, donosio je svoje znanje na temu „Organizacija i nadležnost Uprave za VSK i vatrogasno-spasilačkih jedinica“. Njegovo predavanje pružilo je detaljan uvid u kompleksnu organizaciju sektora, ističući ulogu i odgovornosti ovih jedinica u različitim situacijama vanrednih situacija.
Davor Vidović, pomoćnik načelnika Uprave za VSJ, Sektor za vanredne situacije, obradio je temu „Iskustva sa pružanja međunarodne pomoći u zaštiti i spasavanju u zemlјama u regionu (Turska i Grčka)“. Kroz konkretne primere, učesnici su stekli uvid u izazove i rešenja u međunarodnim misijama zaštite i spasavanja, uključujući specifičnosti rada u drugim kulturama i uslovima.
Želјko Čavić, šef odseka u Upravi za VSJ, Sektor za vanredne situacije, delio je svoje bogato iskustvo u oblasti „Taktike gašenja šumskih požara“. Fokusirajući se na ozbilјne posledice šumskih požara, njegovo predavanje ukazalo je na važnost pravilnog pristupa u rešavanju ovakvih izazova, uključujući efikasne strategije gašenja i prevenciju širenja požara.
Drugo polovina dana bila je posvećena prevenciji i zaštiti. Dr Rade Milošević, pomoćnik načelnika Uprave za preventivnu zaštitu, Sektora za vanredne situacije, govorio je o „Preventivnoj zaštiti od požara i eksplozija pri izgradnji objekata“. Njegova prezentacija istakla je ključne aspekte u smanjenju rizika tokom građevinskih aktivnosti, uključujući primenu standarda i propisa.
Nakon informativnog predavanja, dr sc. Nenad Milojević sa Kinološke akademije uzbudio je učesnike temom „Razvoj i uloga spasilačkih pasa kroz istoriju – gde smo bili, a gde smo sada?“. Ovaj segment istakao je evoluciju i značajnu ulogu koju psi igraju u oblasti spasavanja, uključujući specifičnosti obuke i primene ovih posebno obučenih životinja.
Kako bi dodatno obogatio perspektivu, Ljuban Tmušić iz Direktorata za zaštitu i spasavanje Crne Gore predstavio je „Međupredmetni program oblasti smanjenja rizika od katastrofa“. Njegovo predavanje ponudilo je holistički pristup učenju o smanjenju rizika od katastrofa, obuhvatajući interdisciplinarni pristup prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama.
Nakon ove uzbudljive sekvence predavanja, kratka pauza za kafu pružila je učesnicima priliku za razmenu utisaka i networking. Prvi dan seminara završen je snažnim dojmovima i obećanjem još bogatijeg programa u narednim danima, stvarajući temelj za dalje istraživanje, učenje i unapređenje pristupa u oblasti vanrednih situacija.
Nakon završene pauze za ručak, profesor dr. Dragan Mlađan s Kriminalističko-policijskog univerziteta prezentovao je svoje predavanje na temu „Upravlјanje lokalnim sistemom zaštite i spasavanja u odgovoru na nastale vanredne situacije“. Izdvaja se zapažena konstatacija prof. dr. Mlađana: „Glavni izazov osoblja odgovornog za SRKUVS u JLS jeste ubeđivanje skeptične javnosti (građana), izabranih ili imenovanih lica svih nivoa sa ograničenim budžetom, i preopterećenih profesionalnih lica u njima (npr. Načelnika Uprava i Odelјenja u JLS) da utroše vreme i novac da se pripreme za nešto što se možda neće nikada dogoditi.“
Kapetan Vlado Vukas je delio svoje znanje o „Vatrogasno spasilačkoj jedinici ‘Brod'“ s fokusom na tehničke intervencije na vodi, specijalističke spasilačke aktivnosti vatrogasaca i obuku članova posade broda. Ovo predavanje pratila je projekcija filma koji dodatno ilustruje temu.
Profesor dr. Bojan Janković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta donosi temu „Spremnost pripadnika policije za reagovanje u vanrednim situacijama“. Nakon predavanja, izvučeni su zaključci i preporuke vezane za ovu temu, naglašavajući da svakodnevno suočavanje policije sa vanrednim događajima može stvoriti zabludu da je policija sposobna da se suoči bez prethodnih priprema i planova sa vanrednim situacijama. Dodatno je istaknuto da policijska organizacija često ne poseduje odgovarajuću opremu za rad u opasnom okruženju, te je preporučeno decentralizovati jedinice kako bi se omogućila efikasnija reakcija u takvim situacijama.
Poslednja pauza pred kraj prvog dana seminara otvorila je poslednji set predavanja, a Jasmina Tanasić iz Stalne konferencije gradova i opština obratila se temom „Javno zdravlјe na lokalnom nivou u Srbiji“. Njeno predavanje je verovatno donelo dodatnu perspektivu o ključnim pitanjima javnog zdravlja i njegovom upravljanju na lokalnom nivou. Ova zbirka predavanja doprinela je bogatstvu tematskog spektra i otvorila put za dalje diskusije i analize u narednim danima seminara.
Prvi dan seminara zatvoren je predavanjem prof. dr Aleksandra Ivanova, sa Fakuteta bezbednosti iz Skoplјa, na temu „Uloga volontera i stanovništva u civilnoj zaštiti“ u okviru kojeg je dao određene predloge vezane za unapređivanje ove teme u praksi: „Razvoj volonterizma, povećanje svesti o prirodnim rizicima, povećan stepen organizovanosti mesnih zajednica i povećana pažnja na kulturu identiteta“.
Drugi dan seminara započeo je intrigantnim predavanjem pukovnika Srđana Zgonjanina sa Univerziteta odbrane na temu „Koncept totalne odbrane“. Ovo predavanje je označilo prelazak sa specifičnih sektorskih pitanja na širi pogled na oblast odbrane. Pukovnik Zgonjanin je podelio svoje duboko ukorenjeno vojno znanje kako bi pružio učesnicima seminara holistički uvid u kompleksne izazove i strategije u sferi totalne odbrane. Analizirajući suštinske komponente koncepta totalne odbrane, pukovnik Zgonjanin je diskutovao o integrisanom pristupu koji uključuje vojne, civilne, ekonomske, i druge sektorske elemente. Ova tema postavila je temelje za razumevanje kako različiti aspekti društva zajedno doprinose sposobnosti jedne zemlje da se efikasno suprotstavi raznim pretnjama. Učesnici seminara mogli su dobiti dublji uvid u strategije odbrane i ulogu koju igraju različite institucije u očuvanju bezbednosti društva.Zatim je nastupila prof. dr Hatidža Beriša, kao drugi predavač u ovom bloku stručnjaka iz Ministarstva odbrane i Vojne akademije, sa temom „Prirodne katastrofe kao strategijski izazov funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije“ i tom prilikom istakla: „Parcijalno i ograničeno postupanje različitih državnih institucija, uslovlјeno je brojnim zakonima i propisima, što sumarno ne dovodi do očekivanih sinergijskih efekata na kojima insistira Sektor za vanredne situacije. Brojne državne institucije, koje deluju svaka u svojoj oblasti, u nedostatku centralizovanog i neprekidnog upravlјanja, bar kada je reč o prirodnim katastrofama, problemu pristupaju uglavnom samo sa aspekta svojih nadležnosti, i ne trudeći se da sagledaju širinu problema.“.
Podmladak Vojne akademije doprineo je bogatstvu predavanja na seminaru, a potpukovnik Milenko Obrenović je delio svoje stručno znanje na temu „Snage Vojske Srbije u podršci civilnim vlastima u angažovanju u prirodnim katastrofama“. Tokom svog predavanja, potpukovnik Obrenović je naglasio značaj optimalne upotrebe vojnih kapaciteta i resursa u sprečavanju i ublažavanju posledica prirodnih katastrofa. Njegova konstatacija postavlja osnovu za razumevanje ključne uloge koju vojska može imati u podršci civilnim vlastima tokom vanrednih situacija.
Nakon izuzetno informativnog predavanja, usledila je pauza za kafu, pružajući predavačima, učesnicima i gostima priliku za opuštanje, neformalne razgovore i dalju diskusiju o temama koje su bile obuhvaćene do tada. Ova pauza nije samo pružila fizičko osveženje već i stvorila atmosferu razmene ideja i iskustava među prisutnima. Atmosfera međusobne povezanosti dodatno je podgrejala očekivanje za Okruglim stolom koji je bio planiran odmah nakon pauze.Kao što je pomenuto, održan je Okrugli sto sa temom „Snage i slabosti upravlјanja rizicima od katastrofa u Srbiji: implikacije na nacionalnu bezbednost“ čiji moderator je bio prof. dr Vladimir M. Cvetković, a učesnici istog: prof. dr Hatidža Beriša, prof. dr Miodrag Zečević, prof. dr Aleksandar Ivanov, Dejan Đurđević i Milosav Avramov; na kojem su razmenjena dragocena iskustva, identifikovane snage i slabosti i vođena otvorena diskusija o ovoj temi.
Nastavljajući sa drugim blokom predavanja, Zoran Planojević, saradnik Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, podelio je dragocena saznanja o karijernom razvoju kroz članstvo u NSD-URVS. Njegova prezentacija naglasila je važnost aktivnog učešća u stručnim društvima kako bi pojedinci unapredili svoje karijere, razvili veštine i pridružili se zajednici posvećenoj upravljanju rizicima.
Nakon toga, Jelena Simović, predstavnica Gorske službe spasavanja Bosne i Hercegovine, privukla je pažnju prisutnih sa temom „Nadvisiti visine: Izazov, preživljavanje, spasavanje na velikim visinama“. U okviru svoje prezentacije, Simović je istakla ključne karakteristike spasilaca koji se suočavaju sa specifičnim izazovima visokih nadmorskih visina. Hrabrost, stručnost, timski rad i empatija, fizička sprema i brza reakcija predstavljaju temeljne elemente koje spasioci poseduju. Njihova hrabrost ogleda se u suočavanju sa opasnostima, dok stručnost omogućava efikasno delovanje u različitim situacijama. Timski rad i empatija su ključni za uspešno spašavanje, dok je fizička sprema neophodna za suočavanje sa zahtevnim uslovima na velikim visinama. Brza reakcija je od suštinskog značaja kako bi se minimalizovalo vreme reakcije i pružila hitna pomoć onima u opasnosti.
Uz ove važne aspekte, Simović je dodatno naglasila kako su spasioci osposobljeni da se nose s nepredvidivim situacijama, pokazujući njihovu sposobnost prilagođavanja specifičnostima svake situacije. Njihova uloga prevazilazi fizičku podršku, pružajući i emocionalnu podršku onima kojima je to potrebno.
Ova serija predavanja ne samo da je obogatila učesnike novim znanjem o upravljanju rizicima, već je i naglasila važnost zajedničkog rada, obuke i stručnosti u situacijama koje zahtevaju brzu i efikasnu reakciju. Pauza za kafu koja je usledila pružila je priliku za razmenu iskustava, postavljanje pitanja i dalju diskusiju, dodatno jačajući zajedništvo među prisutnima. Ovaj segment seminara bio je ne samo informativan, već i inspirativan, podstičući razmišljanje o ulozi pojedinaca i timova u vanrednim situacijama.Doc. Senka Bajić, Rukovodilac osnovnih akademskih studija Upravlјanja rizikom od katastrofalnih događaja i požara, sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, govorila je na temu „Uloga i značaj fizičke spremnosti operativnih timova u reakcijama na vanredne situacije“.
Nakon inspirativnog izlaganja prof. dr. Zorana Planojevića o karijernom razvoju kroz članstvo u Naučno-stručnom društvu za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, drugi dan seminara nastavljen je sa serijom predavanja eminentnih stručnjaka. Prof. dr. Marko Špiler, član Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, istakao je važnost javnih nabavki pre i nakon vanrednih situacija u svom predavanju.
Javne nabavke su ključni deo sistema odgovora na vanredne situacije, a Špiler je osvetlio kako ova procedura funkcioniše u različitim kontekstima. Razmatrao je kako se pristupa javnim nabavkama u mirnodopskim uslovima i kako se ove prakse prilagođavaju u vreme vanrednih situacija. Prof. dr. Špiler istakao je važnost transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti u procesima javnih nabavki, posebno naglašavajući kako dobro postavljene procedure mogu biti ključne u obezbeđivanju potrebne opreme i resursa tokom vanrednih događaja.
Naredno predavanje na redu bilo je profesorice Snežane Knežević, takođe sa Fakulteta organizacionih nauka, na temu „Računovodstvena forenzika i ‘kapitalizacija’ katastrofa“. Ovo predavanje je bacilo svetlo na specifične izazove i prilike koje se pojavljuju u oblasti računovodstva nakon katastrofalnih događaja. Prof. dr. Knežević istraživala je kako se računovodstvena forenzika primenjuje kako bi se razumeli finansijski aspekti i posledice katastrofa. Naglašavala je važnost temeljnog pristupa analizi finansijskih podataka kako bi se identifikovale nepravilnosti, a istovremeno istraživala kako se neki entiteti trude ,,kapitalizovati“ na katastrofama. Ovo intrigantno izlaganje izazvalo je duboko razmišljanje o etičkim pitanjima u postkatastrofalnim situacijama.
Treće predavanje u ovom bloku izlagao je magistar Vuk Mirčetić, takođe sa Fakulteta organizacionih nauka, a tema njegovog predavanja bila je „Strategijski odgovor na krize“. Mirčetić je analizirao kako organizacije mogu razviti i primeniti strategije koje će im omogućiti da efikasno upravljaju i prevazilaze krizne situacije. Ističući značaj preventivnog planiranja i strategijskog razmišljanja, naglasio je kako se organizacije mogu pripremiti za izazove koje donosi neizvesnost i nestabilnost. Ovo predavanje pružilo je učesnicima dragocene smernice o tome kako razviti agilan i efikasan strategijski odgovor u suočavanju sa krizama.
Ova serija predavanja dodatno je produbila razumevanje ključnih aspekata upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, pokazujući širok spektar tema koje obuhvataju ovo važno područje. Diskusije koje su usledile tokom ove sesije pružile su priliku za razmenu mišljenja, postavljanje pitanja i razvijanje zajedničkih perspektiva među učesnicima seminara. Ova bogata i raznovrsna predavanja snažno su doprinela edukaciji prisutnih, obezbeđujući im alate i uvide neophodne za efikasno upravljanje rizicima u različitim kontekstima.
Drugog dana seminara, Dean Sretenović iz Srpskog spasilačkog tima zatvorio je ovu izuzetnu manifestaciju svojim predavanjem o „Razvoju sposobnosti jedinica za spasavanje na ruševinama“. Ovo predavanje obećavalo je produbljivanje razumevanja kako se jedinice za spasavanje prilagođavaju i razvijaju kako bi efikasno odgovorile na izazove ruševina. Sretenović je verovatno dotakao ključne aspekte razvoja i obuke jedinica za spasavanje, nudeći učesnicima uvid u strategije i taktike koje se primenjuju u ovim složenim situacijama. Ovo predavanje moglo je obuhvatiti teme poput opreme, tehnika pretrage, komunikacije, saradnje sa drugim timovima, kao i najnovije inovacije u ovoj oblasti. Učesnici seminara imali su priliku da steknu uvid u najnovija dostignuća u oblasti spasavanja na ruševinama i kako se ove jedinice neprestano usklađuju sa savremenim izazovima.
Sretenovićevo predavanje takođe je uključivalo realne studije slučaja ili primere uspešnih misija spasavanja na ruševinama, pružajući praktičan uvid u složenost i dinamiku ovog važnog aspekta upravljanja vanrednim situacijama. Učesnici su imali priliku da postavljaju pitanja i direktno komunicaju sa stručnjakom iz oblasti spasavanja, unapređujući tako svoje razumevanje i veštine.
Ovo predavanje, kao deo zaključnog dela drugog dana seminara, dodatno je podstaklo diskusiju i refleksiju među učesnicima. S obzirom na važnost i složenost tema koje je Dean Sretenović obradio, njegovo izlaganje predstavljalo je ključnu tačku fokusa za sve prisutne. Kroz ovakve prezentacije, seminari postaju ne samo mesto prenosa znanja već i platforma za zajedničko učenje i razmenu iskustava. Ovaj segment seminara doprineo je ukupnom bogatstvu diskusija i produbljivanju znanja u oblasti vanrednih situacija i upravljanja rizicima.
Treći i poslednji dan seminara obeležilo je otvaranje predavanjem prof. dr Jozefine Beke Trivunac, emeritus ALFA BK univerziteta, na temu „Upravlјanje kriznim situacijama i kontinuitet poslovanja“. Profesorica Beke Trivunac verovatno je osvetlila ključne aspekte efikasnog upravljanja kriznim situacijama, nudeći učesnicima dublje razumevanje strategija i praksi koje se primenjuju kako bi se osigurala kontinuirana poslovna funkcionalnost tokom izazovnih vremena.
Odmah nakon njenog predavanja, u online sesiji, Vlatko Jovanovski, predstavnik Inicijative za pripravnost i prevenciju katastrofa za jugoistočnu Evropu, podelio je svoja iskustva o „Planiranju i organizovanju međunarodne vežbe – simulacione vežbe – DPPI FLEX 2023“. Ova tema sigurno je pružila učesnicima uvid u procese planiranja i sprovođenja vežbi koje igraju ključnu ulogu u pripremi za potencijalne krizne situacije.
Jugoslav Jovanović, glavni inženjer za zaštitu od spolјnih voda, erozije i bujica u kompaniji Srbija vode, delio je svoje stručno znanje na temu „Mogućnosti pravovremene dojave bujične poplave, praksa na primeru gornjeg sliva Zapadne Morave“. Ovo predavanje verovatno je pružilo učesnicima uvid u konkretne situacije i izazove u vezi sa upravljanjem bujičnim poplavama, kao i strategije koje se primenjuju kako bi se minimizirali njihovi potencijalni negativni uticaji.
Nakon ove serije predavanja, učesnicima je omogućena pauza za osveženje, a po povratku, prof. dr Želimir Kešetović, sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, izneo je svoje predavanje na temu „Masovni mediji u konfliktnim krizama, deo rešenja ili deo problema“. Profesor Kešetović verovatno je analizirao ulogu medija u kontekstu kriznih situacija, istražujući kako mediji mogu doprineti rešenju izazova, ali istovremeno biti i izvor problema.
Zatvarajući niz predavanja, prof. dr Ivan Novković, prodekan za finansije na Geografskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, govorio je na temu „Primena GIS-a u smanjenju rizika od prirodnih nepogoda i pobolјšanju efikasnosti rada hitnih službi“. Ova tema je sigurno produbila razumevanje uloge geografskih informacionih sistema u efikasnom reagovanju na prirodne nepogode, pružajući praktične smernice za unapređenje operativnih kapaciteta hitnih službi.
Zaključujući, treći dan seminara obeležio je kraj ove izuzetno obogaćujuće manifestacije, pruživši učesnicima duboko i sveobuhvatno razumevanje ključnih pitanja u oblasti upravljanja kriznim situacijama i smanjenja rizika. Niz predavanja tokom ovog dana ne samo da je proširio teorijska znanja učesnika, već im je pružio i praktične smernice za unapređenje operativnih sposobnosti u domenu vanrednih situacija.
Jedna od ključnih tema poslednjeg dana bila je „Uloga hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u sistemu zaštite i spasavanja“, o kojoj je sa stručnog stanovišta govorio Goran Mihajlović, dipl. meteorolog, v.d. pomoćnika direktora, Sektor za meteorološki osmatrački sistem, Republički hidrometeorološki zavod. Ovo predavanje vjerovatno je osvetlilo ključnu ulogu meteoroloških podataka u anticipaciji i reagovanju na vanredne situacije, pružajući učesnicima dodatne uvide u važnost ove oblasti u zaštiti i spašavanju.
Ovo poslednje predavanje označilo je zatvaranje Drugog nacionalnog seminara iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama. Sledilo je svečano zatvaranje seminara, obeleženo dodelom sertifikata svim učesnicima i predavačima. Ovaj deo događaja bio je propraćen izradom zajedničke fotografije, postavljajući krunu na uspešno realizovanu ideju seminara Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Time su svi učesnici i organizatori ostali s trajnom uspomenom na događaj koji je bio prilika za deljenje znanja, umrežavanje i izgradnju bolje pripremljene zajednice u oblasti upravljanja rizicima.
Na završetku Drugog nacionalnog seminara iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, prof. dr Vladimir M. Cvetković, predstavljajući organizacioni tim, sažeo je nezaboravno iskustvo ovog trodnevnog događaja i podelio predivne impresije. Ove impresije ne samo da ogledaju bogatstvo predavanja već i ističu duboko ukorenjenu posvećenost učesnika, predavača i organizatora u stvaranju prostora za razmenu znanja, iskustava i stručnosti u oblasti upravljanja rizicima.
Tri dana seminara su, prema rečima prof. Cvetkovića, bila poput uzbudljivog putovanja kroz lavirinte raznolikih tema, pri čemu su stručnjaci iz različitih sektora pružali svoj doprinos razumevanju suštinskih aspekata vanrednih situacija. Svako predavanje, istakao je, predstavljalo je dragocen segment šire slike koja je obuhvatala strategijske koncepte, taktičke pristupe i praktične primene u realnim situacijama. Raznolikost tema, od koncepta totalne odbrane do javnih nabavki, odnosno računovodstvene forenzike, omogućila je učesnicima da steknu sveobuhvatan uvid u kompleksnost oblasti upravljanja rizicima.
U svom osvrtu, prof. Cvetković je naglasio ne samo stručnost predavača već i predanost učesnika, njihovu aktivnu uključenost u diskusije i želju za unapređenjem vlastitih kapaciteta. Atmosfera seminara bila je obogaćena razmenom ideja, energijom i angažovanjem svih prisutnih. Ova dinamika doprinela je stvaranju jedinstvene edukativne sredine, gde se teorija prepliće s praksom, a iskustva dele svi učesnici, bez obzira na sektor ili oblast stručnosti.
Najviše pohvale prof. Cvetković je izrazio zahvaljujući predavačima na njihovom nesebičnom deljenju znanja, učesnicima na njihovom aktivnom učešću i organizacionom timu na besprekornoj realizaciji seminara. Njegove impresije svedoče o tome da je seminar ispunio svoj cilj ne samo pružanjem stručnih informacija već i izgradnjom snažne zajednice stručnjaka posvećenih upravljanju rizicima u vanrednim situacijama.
Na kraju, prof. Cvetković izrazio je nadu da će ovakvi događaji postati tradicija, nastavljajući da doprinose jačanju otpornosti društva na izazove koji proizlaze iz vanrednih situacija. Zajednička fotografija, dodela sertifikata i uspomena na uspešno ostvaren seminar označili su završetak ovog izuzetnog događaja, ostavljajući prisutnima trajne utiske i podsticaj za dalje delovanje u oblasti upravljanja rizicima.
