⭐Edukativna brošura
➡️ Uloga škola u smanjenju rizika od katastrofa
➡️ Izdavač: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama
Opširnije:
– Obrazovanje ne samo da ima za cilj pružanje znanja i veština, već takođe ima za cilj da podstakne pojedince i grupe da prepoznaju važnost pripreme i preventivnih mera u slučaju katastrofa.
– Kroz sticanje relevantnih informacija i veština, ljudi postaju sposobniji da reaguju na nepredviđene situacije, da se zaštite od potencijalnih opasnosti, i da pomognu drugima u slučaju katastrofe. Osim toga, obrazovanje o katastrofama takođe može poslužiti kao motivacija za građane da aktivno doprinesu stvaranju sigurnijeg i otpornijeg društva, smanjujući time svoju ranjivost na potencijalne katastrofe.
– Obrazovanje o katastrofama ne samo da predstavlja funkcionalno, operativno i ekonomično sredstvo za efikasno upravljanje rizikom, već se takođe otkriva kao dragocen resurs u zaštiti najranjivijih populacijskih grupa tokom katastrofa. Mladi, posebno oni koji pohađaju školu tokom vremena katastrofe, često se nalaze među najizloženijima nepredviđenim opasnostima. U takvim trenucima, školske zgrade postaju mete razaranja, čime se oduzimaju dragoceni životi dece i obrazovnim radnicima, a istovremeno se prekida kontinuitet obrazovanja nakon katastrofe.
– Obnova ovih škola može potrajati godinama i zahteva značajna finansijska sredstva. Zbog toga, edukacija o riziku od katastrofa i izgradnja otpornih odnosno sigurnih školskih zgrada se nameću kao dva ključna prioritetna područja za delovanje u slučaju katastrofa.
➡️Obrazovanje o rizicima od katastrofa u školama postaje sve važnije u poslednje vreme, a to je očigledno iz sledećih ključnih razloga:
a) Deca predstavljaju najugroženiju i najosetljiviju grupu u društvu. Njihova fizička i emocionalna dobrobit, kao i budućnost, često zavise od adekvatnih priprema i odgovora na katastrofe. Zbog toga je imperativ osigurati da deca budu obrazovana i osposobljena za razumevanje rizika i pravilno postupanje tokom katastrofa.
b) Škole predstavljaju centralne institucije obrazovanja u društvu, a rezultati obrazovnog procesa se prenose transgeneracijski na članove porodica, ali i na širu lokalnu zajednicu. Kroz školovanje, deca stiču znanje i veštine koje im omogućavaju da postanu odgovorni građani, sposobni da doprinesu sigurnosti i otpornosti svoje zajednice.
g) Škole se percipiraju kao ne samo centri obrazovanja, već i kao srž kulture i razvoja. One imaju ključnu ulogu u prenošenju vrednosti, kulturne baštine i društvene odgovornosti. Stoga je imperativ da škole budu opremljene resursima i znanjem koje će omogućiti bolje razumevanje rizika od katastrofa, kao i spremnost za adekvatno delovanje u takvim situacijama.
U svetlu ovih faktora, edukacija o rizicima od katastrofa u školama postaje ne samo nužnost već i moralna i društvena obaveza kako bismo zaštitili i osnažili našu budućnost.
Rezultati prethodnih istraživanja u Srbiji ukazuju na niz značajnih saznanja u vezi sa percepcijom i edukacijom mladih o katastrofama:
PERCEPCIJA BEZBEDNOSTI MLADIH: Prema istraživanjima (Cvetković, Janković, & Milojević, 2016), 40,2% dece se oseća bezbedno, dok 37,8% nije sigurno, a 21,8% mladih ispitanika ističe da se oseća nesigurno u školskim objektima zbog katastrofa. Ovi podaci pokazuju raznolikost u percepciji bezbednosti među mladima i naglašavaju važnost edukacije i podizanja svesti o rizicima.
STRAH OD EPIDEMIJA: Prema drugom istraživanju (Cvetković, Öcal, & Ivanov, 2019), 67,5% mladih u Srbiji se najviše plaši epidemija. Ova saznanja su od suštinskog značaja u svetlu aktuelnih globalnih događanja, poput pandemije COVID-19, i ukazuju na potrebu za dodatnom edukacijom i pripremom u vezi sa zdravstvenim katastrofama.
IZVORI EDUKACIJE: Prema istraživanju (Cvetković et al., 2015), 65,7% učenika ističe da su prvi put educirani o prirodnim opasnostima u školama, dok nešto više učenika (69,9%) ističe da su prvi put edukovani u okviru svojih porodica. Ovi podaci naglašavaju značaj porodične edukacije, ali takođe ukazuju na potrebu za jačim prisustvom edukacije o rizicima u školama.
NEDOSTATAK PROVERE ZNANJA I VEŠTINA: Istraživanje (Cvetković, 2020b) pokazuje da iako deca imaju priliku da čuju informacije o opasnostima kroz različite predmete i vanškolske aktivnosti, njihovo znanje se često ne proverava, a veštine ne uvežbavaju. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom edukaciji o rizicima i implementacijom praktičnih vežbi.
EDUKATIVNI MATERIJALI ZA DECU: U kontekstu edukacije o rizicima, postoji i primer dobre prakse gde je predstavljen priročnik za decu od 2. do 4. razreda pod nazivom „Pripremimo se sa Hermanom.“ Ovaj priročnik na pristupačan način opisuje različite prirodne katastrofe i iskustva lika Hermana. Ovakvi materijali mogu doprineti efikasnoj edukaciji i podizanju svesti među decom.
ULOGA PORODICE: Kada je reč o bezbednosti dece, istraživanja (Cvetković et al., 2017; Cvetković, Jakovljević, Gačić, & Filipović, 2017) ukazuju na ključnu ulogu porodice i roditelja u edukaciji dece o katastrofama. Ovo ističe potrebu za edukacijom roditelja kako bi se osiguralo da se deca pripreme za potencijalne opasnosti.
U celini, ova istraživanja ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom edukaciji o katastrofama među mladima, uz naglasak na širem uključivanju školskog sistema, porodica i dostupnih resursa za decu kako bi se povećala bezbednost i svest o rizicima među mladima u Srbiji.
Izvor: Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, 2020. Autor: prof. dr Vladimir M. Cvetković.
