ELABORATI I AGENDE OBUKA IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U LETNJIM I ZIMSKIM USLOVIMA

Uvodne napomene

Teškoće u funkcionisanju društva za vreme vanrednih situacija uslovlјavaju preduzimanje strukturalnih i nestrukturalnih mera kako bi se ublažile posledice takvih događaja. U jednu od značajnijih nestrukturalnih mera ublažavanja posledica vanrednih situacija svakako spada edukacija i sprovođenje permanentnih obuka stanovništva. Dakle, lјudima ne preostaje samo da čekaju i da se bore sa posledicama katastrofa, oni mogu primeniti mere koje će ublažiti rizik od katastrofa. Upravo zato, obuke mogu u velikoj meri doprineti stvaranju otpornije lokalne zajednice na vanredne situacije. U aktuelnoj zakonskoj regulativi, naglašava se da se radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti lične i kolektivne zaštite, građani obučavaju i osposoblјavaju za preventivu zaštitu i spasavanje. Nadalјe stoji da se obučavanje vrši u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja radi sticanja znanja o opasnostima od prirodnih i drugih katastrofa i zaštiti od njih, u skladu sa posebnim zakonom i odgovarajućim programom. Upravo zato, neformalno obrazovanje koje se sprovodi kroz aktivnosti kao što su kursevi, seminari, predavanja, konferencije, radionice, razni tipovi treninga, kao i volontiranje predstavlјa značajnu komponentu smanjenja rizika od vanrednih situacija. Obuke građana zapravo predstavlјaju priliku za testiranje samog modela upravlјanja u vanrednim situacijama.

Obuka predstavlјa planirano i sistematsko menjanje ponašanja kroz učenje, programe i instrukcije koji omogućavaju pojedincima da dostignu nivo znanja, veština i kompetentnosti koji su neophodni kako bi oni efikasno obavlјali svoj posao. U nacionalnoj strategiji zaštite i spasavanja naglašava se da dosadašnji obim sprovedenih obuka ne može na adekvatan način da odgovori svim zahtevima integrisanog sistema upravlјanja, rukovođenja i kontrole u oblasti vanrednih situacija. Posebno se ističe da sistem obuke treba proširiti, modernizovati i pobolјšati kreiranjem plana i programa za dalјe usavršavanje stečenih znanja. Kao jedan od cilјeva, navodi se da će sprovođenje stručnih obuka i treninga svih subjekata integrisanog sistema zaštite i spasavanja doprineti osposoblјenosti, kako nadležnih organa, tako i stanovništva da zaštite sebe i postanu otporniji na katastrofe.

Dakle, preduslov za jačanje otpornosti građana u cilјu ublažavanja nastalih posledica jeste sprovođenje odgovarajućih obuka i edukacija. Odgovor ili drugačije rečeno reakcija na prirodne katastrofe je najkompleksnija faza ciklusa upravlјanja u prirodnim katastrofama imajući u vidu prostorna, vremenska, informaciona ograničenja. Unapređenje odgovora lokalne zajednice jedino je moguće postići kroz odgovorajuće obuke. U cilјu smanjenja štetnih uticaja katastrofa, u Los Anđelesu razvijen je program obuke građana pod nazivom ,,Obuka lokalne zajednice za hitno reagovanje“. Uzroci nedovolјnog nivoa pripremlјenosti za reagovanje na katastrofe su: zanemarivanje i nepridavanje važnosti merama spremnosti; nedostatak vremena da se pripreme zalihe, znanja kako da se postigne viši nivo spremnosti; verovanje da se prirodne katastrofe neće dogoditi na njihovom području ili da će oni biti pošteđeni; nedostatak očekivane učinkovitosti (verovanje da mere spremnosti ne mogu ništa sprečiti, odnosno u ozbilјnoj meri umanjiti nastale posledice); nerazmišlјanje o potencijalnim posledicama prirodnih katastrofa po njih i njihove ukućane. Većina naučnih istraživanja naglašava da bi građani trebalo završiti osnovnu obuku pripremlјenosti za reagovanje koncipiranu da pomogne pojedincima u ličnoj pripremi i pripremi svog domaćinstva. U istraživanju koje je sproveo Cvetković sa saradnicima, na pitanje ,,Da li ste pohađali određene obuke za reagovanje u vanrednim situacijama” odgovor je dalo 2394 (95,8%) ispitanika. Od toga, samo 5,6% ispitanika odgovorilo je da je pohađalo određene obuke za reagovanje u vanrednim situacijama, za razliku od 94,4% ispitanika koji su odgovorili negativno. Dobijeni rezultati ukazuju na ozbilјne propuste u edukaciji i obučavanju građana Srbije za reagovanje u takvim situacijama. Shodno tome, potrebno je preduzeti ozbilјne mere, osmisliti programe obuke i započeti njihovu realizaciju i to najpre u lokalnim zajednicama sa izraženim visokim rizikom od nastanka vanrednih situacija. Pored toga, potrebno je sprovesti istraživanje i ispitati razloge nepostojanja i neprimene programa obuka na području Srbije. Na pitanje ,,Da li ste pohađali određene obuke za reagovanje u vanrednim situacijama” odgovor je dalo 2394 (95,8%) ispitanika. Od toga, samo 5,6% ispitanika odgovorilo je da je pohađalo određene obuke za reagovanje u vanrednim situacijama, za razliku od 94,4% ispitanika koji su odgovorili negativno (grafikon 1). Dobijeni rezultati ukazuju na ozbilјne propuste u edukaciji i obučavanju građana Srbije za reagovanje u takvim situacijama. Shodno tome, potrebno je preduzeti ozbilјne mere, osmisliti programe obuke i započeti njihovu realizaciju i to najpre u lokalnim zajednicama sa izraženim visokim rizikom od nastanka vanrednih situacija. Pored toga, potrebno je sprovesti istraživanje i ispitati razloge nepostojanja i neprimene programa obuka na području Srbije.

Iz spomenutih razloga, Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizikom u vanrednim situacijama uz podršku Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjnih poslova, Rusko-srpskog humanitarnog centra i drugih nadležnih subjekata i snaga zaštite i spasavanja kontinuirano sprovodi odgovarajuće obuke za sve zainteresovane mlade u Srbiji. Jedan od cilјeva obuke iz oblasti vanrednih situacija je sistematsko unapređivanja bezbednosne kulture mladih koja nesumnjivo podiže nivo njihove otpornosti za pravovremeno i bezbedno reagovanje u takvim situacijama. Osim toga, generacijskim transferom znanja, omogućava se sekundarna edukacija članova porodica u procesu prenoa stečenih znanja i veština na obukama. Preuzete međunarodne obaveze potpisivanjem sporazuma i konvencija, kao što su Sendai okvir, Međunarodna strategija smanjenja rizika od katastrofa, kao i nacionalno zakonodavstvo od kojih je krovni Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravlјanju u vanrednim situacijama, nameću obavezu odgovornog društva u Srbiji da kontinuirano edukuje stanovništvo i priprema ih za reagovanje u takvim situacijama. Javnost je najviše sposobna da se zaštiti od posledica katastrofa ukoliko su prvo informisani da postoji opasnost i zatim edukovani o tome šta mogu da preduzmu kako bi ograničili rizik. Programi edukacije javnosti se smatraju merama ublažavanja i merama spremnosti.

Polazeći od značaja edukacije studenata za smanjenje rizika od katastrofa i podizanja nivoa njihove osposoblјenosti za reagovanje u takvim situacijama, Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama shodno Zakono o smanjenju rizika od katastrofa i upravlјanju u vanrednim situacijama donelo je odluku o formiranju jedinice civilne zaštite opšte namene koju će sačinjavati svi zainteresovani studenti Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti, Geografskog, Šumarskog i Polјoprivrednog fakulteta, Kriminalističko-policijske akademije i ostalih srodnih fakulteta. U skladu sa njihovom funkcijom i namenom, svi studenti biće osposoblјeni (edukacija, kontinuirane obuke) i opremlјeni (lična zaštitna oprema) za obavlјanje poslova civilne zaštite. Za sve realizovane obuke i aktivnosti, studenti dobijaju sertifikate. Svi pripadnici završavaju obuku i osposoblјavaju se za izvršenje zadataka, a angažuju se po proceni operativnog štaba NSDR-URVS, kao i po zahtevu nadležnih državnih organa za pružanje pomoći u vanrednim situacijama.

Osnovna nacionalna bezbednosna obuka za mlade iz oblasti vanrednih situacija, realizovala bi se sa grupom od 160 polaznika koji bi bili smešteni u hotelu u okviru kojeg bi bila obezbeđena i hrana. Osim spomenutih polaznika, planirano je da se pozovu i oko 80 mladih iz Užica, Lučana i okolnih mesta, koji bi prisustvovali predavanjima, obukama i pokazanim vežbama, ali ne bi bili smešteni u obezbeđenom smeštaju. Predviđeno trajanje obuke je 5 dana, od srede 21. do nedelјe 25. septembra 2022. godine sa početkom od 9 časova svakog dana. Sve troškove snosi Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama uz odgovarajuću minimalnu kotizaciju za prevoz mladih iz Beograda i drugih materijalno tehničkih sredstava. Smeštaj biće obezbeđen besplatno od strane opštine Lučani u domu za trubače. Takođe, opština Lučani će snositi polovinu troškova ishrane svih mladih i učesnika. Planirano je da obuka bude medijski ispraćena sa obraćanjima Ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, načelnika Sektora za vanredne situacije Luke Čaušića i predsednika Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama prof. dr Vladimira M. Cvetkovića. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije RS neće imati nikakve direktne ili indirektne troškove osim odobravanja realizacije nastave izabranih instruktora.

 Elaboratom su utvrđeni cilјevi i zadaci, planski i programski sadržaji, mere bezbednosti, organizacione i metodičke pretpostavke za uspešnu pripremu i realizaciju terenske obuke, kao i statusna pitanja (prava i obaveze) polaznika, nastavnika, instruktora i drugih učesnika u praktičnoj nastavi.

Sastavni deo ovog Elaborata biće i spisak polaznika sa kojima će se realizovati terenska obuka, kao i prilozi:

  1. Spisak angažovanih nastavnika, instruktora i nenastavnog osoblјa za realizaciju terenske obuke;
  2. Raspored izvođenja nastavnih tema tokom terenske obuke;
  3. Raspored dnevnog vremena za vreme terenske obuke;
  4. Spisak materijalno-tehničkih sredstava i opreme neophodnih za realizaciju terenske obuke.

U realizaciji obuke biće angažovani istaknuti stručnjaci iz sledećih organizacija: Ministarstva unutrašnjih poslova: Sektora za vanredne situacije, Kriminalističko-policijskog univerziteta; Nacionalnog trening centra za vanredne situacije; Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ronilačkih klubova; Bezbednosno-informativne agencije; Crvenog krsta Srbije, Srpskog spasilačkog tima; Gorske službe spasavanja; Službe hitne medicinske pomoći; Vatrogasno-spasilačkih jedinica; Predstavnici privrednih društava iz oblasti bezbednosti; Republičkog seizmološkog zavoda, Republičkog hidrometeorološkog zavoda; Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije; Fakulteta bezbednosti; Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama; Rusko-Srpskog humanitarnog centra; Predstavnici NGO organizacija iz oblasti vanrednih situacija; Predstavnici različitih medija; Profesori iz oblasti vanrednih situacija sa Fakulteta bezbednosti, Kriminalističko-policijskog univerziteta, Geografskog, Šumarskog, Polјoprivrednog, Građevinskog, Elektrotehničkog fakulteta, kao i druge relevantne organizacije.

Rukovodilac obuke
Prof. dr Vladimir M. Cvetković
Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti
Predsednik Naučno-stručnog društva za upravlјanje
rizicima u vanrendim situacijama

 

PLAN I PROGRAM PRVE NACIONALNE BEZBEDNOSNE OBUKE ZA MLADE IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U LETNJIM USLOVIMA

Ciljevi i zadaci terenske obuke

 

Osnovni cilј Prve nacionalne bezbednosne obuke iz oblasti vanrednih situacija je unapređenje otpornosti i pripremlјenosti mladih za pravovremeno i bezbedno reagovanje u vanrednim situacijama izazvanim prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima.

Saglasno istaknutim cilјevima, osnovni zadaci praktične nastave su:

  1. Upoznavanje sa štetnim dejstvima različitih prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti (poplave, zemlјotresi, suše, klizišta, šumski požari, industrijski akcidenti, nuklearne i transportne katastrofe itd.) – priroda i karakteristike opasnosti – fizičke karakteristike: međunarodne skale intenziteta opasnosti, u-čestalost i trajanje; klasifikacija opasnosti i katastrofa; direktne i indirektne posledice katastrofa; aktuelna pitanja i problematika u vezi s tendencijama, mitovima i drugim, etičkim pitanjima u oblasti katastrofa;
  2. Upoznavanje sa prevencijom i ublažavanjem rizika rizika od katastrofa (pojmovna određenja; strategije i mere ublažavanja rizika – strukturno i nestrukturno ublažavanje rizika; funkcije ublažavanja rizika – smanjenje verovatnoće i posledica, izbegavanje, transfer, prihvatanje; ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima);
  3. Pripremlјenost za reagovanje na katastrofe (pojmovna određenja; vrste i karakteristike pripremlјenosti – individualna, pripremlјenost domaćinstava, lokalne zajednice i države; obrazovanje i obuke – edukacija u školama i porodici; faktori uticaja na pripremlјenost; konkretne mere pripremlјenosti za prirodne i tehničko-tehnološke katastrofe; planiranje u uslovima katas-trofa; oprema i zalihe za katastrofe;
  4. Reagovanje na rizike od katastrofa (planiranje i mere reagovanja na rizike; organizacija i nadležnosti interventno-spa-silačkih službi; specifičnosti i karakteristike reagovanja na katastrofe; volontiranje u uslovima katastrofa; međunarodni standardi prilikom reagovanja; mediji i izveštavanje o katastrofama;
  5. Oporavak od katastrofa (pojam i faze oporavka od katastrofa – pomoć, obnova i rekonstrukcija; restauracija, rehabilitacija i ponovni razvoj; dimenzije i izazovi oporavka od katastrofa – oporavak životne sredine, društveno-psihološki oporavak, obnavlјanje usluga, oporavak kritične infrastrukture; planiranje oporavka od katastrofa – kratkoročno, dugoročno i principi; kompleksnosti oporavka i donacije; upravlјanje otpadom; izazovi i izgledi nakon katastrofe; modeli oporavka);
  6. Informacioni sistemi i upravlјanje rizicima od katas-trofa (baze podataka o rizicima od katastrofa – međunarodne i nacionalne baze; Kopernikov servis za upravlјanje rizicima; unapređeni informacioni sistem za požare; satelitsko dalјinsko očita-vanje; pametni sistem odgovora na katastrofe; Globalni monitoring centar za požare (Global Fire Monitoring Center – GFMC); geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika itd.
  7. Upoznavanje sa organizacijom, nadležnostima, poslovima, uslovima i načinom funkcionisanja Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i drugih subjekata u sistemu zaštite i spasavanja;
  8. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim zemlјotresima;
  9. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim poplavama;
  10. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim nedostatkom vode za piće;
  11. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim sušama;
  12. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim klizištima i odronima;
  13. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim olujnim vetrovima;
  14. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim ekstremnim snežnim nanosima;
  15. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim saobraćajnim nezgodama;
  16. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim šumskim požarima;
  17. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim opasnim materijama;
  18. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim nuklearnim havarijama;
  19. Upoznavanje sa pravilima strojevih radnji koja se primenjuju u organizacionim merama upravlјanja;
  20. Upoznavanje sa osnovama pružanja prve pomoći u vanrednim situacijama;
  21. Upoznavanje sa opremom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.

Planski i programski sadržaji terenske obuke

Polazeći od prethodno utvrđenih cilјeva i zadataka, polaznici će realizovati terensku obuku prema sledećim sadržajima:

1. Strojeve radnje i operativne policijske veštine;
2. Pružanje prve pomoći;
3. Topografija;
4. Zaštita i spasavanje u vanrednim situacijama na nepristupačnim terenima;
5. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim zemlјotresima;
6. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim poplavama;
7. Upoznavanje sa zaštitom i spasavanjem u katastrofama izazvanim nedostatkom vode za piće;
8. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim sušama;
9. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim klizištima i odronima;
10. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim olujnim vetrovima;
11. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim ekstremnim snežnim nanosima;
12. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim saobraćajnim nezgodama;
13. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim šumskim požarima;
14. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim opasnim materijama;
15. Zaštita i spasavanje u katastrofama izazvanim nuklearnim havarijama;
16. Osnove bezbednog rukovanja i manipulacije vazdušnim oružjem;
17. Osnove preživlјavanja u prirodi;
18. Upotreba alata samoodbrane.

 

Mere bezbednosti pri izvođenu obuke

Za vreme izvođenja vežbi, uvežbavanja i izvršenja mera zaštite i spasavanja preduzeti sve potrebne mere predostrožnosti i zaštite na radu, kako ne bi došlo do nesrećnih slučajeva. Vežbe izvoditi isklјučivo na za to određenim rejonima s potrebnim obezbeđenjem i osiguranjem.
Pored toga preduzeti i sledeće:

  • Organizovati i ustrojiti mlade po vodovima i odrediti po jednog komandira voda, kao i odgovarajuću stražu;
  • Preduzeti sve potrebne mere da se izbegnu eventualni požari u rejonu nastavnog centra. Svakodnevno određivati po jedno odelјenje studenata za intervenciju u slučaju požara.
  • Imati stalan uvid nad brojnim stanjem lјudstva, opreme i tehnike, kako bi se sprečilo samovolјno udalјavanje pojedinaca i gublјenje opreme
  • U slučaju povređivanja, ranjavanja, saobraćajnog udesa ili sličnog obezbediti pružanje prve pomoći, izvršenje uviđaja i preduzimanje odgovarajućih mera protiv krivaca. O svim takvim slučajevima odmah izvestiti rukovodioca obuke, a rukovodilac obuke predsednika Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
  • Preduzeti sve potrebne mere da se spreče, a eventualno nastale štete svesti na minimum. O pričinjenim štetama odmah pismeno izvestiti rukovodioca obuke, koji je dužan da pokrene postupak kako bi se nastala šteta nadoknadila.
  • Najstrože se zabranjuje seča šuma.
  • Po dolasku na poligon sve studente i izvođače obuke upoznati s merama zaštite od udara groma i postupkom ukazivanja pomoći licu povređenom udarom groma.
  • U toku izvođenja taktičke obuke i svih drugih zanimanja na terenu u vreme grmlјavine prekinuti obuku i sva kretanja. Ljudstvo raspoređivati po manjim grupama u uvale i udolјe. Sklanjanje i zadržavanje lјudstva ispod usamlјenog drveta, dalekovoda, pored sprovodnika struje i na uzvišenjima nije dozvolјeno.
  • Na obuci i u rejonima razmeštaja za vreme grmlјavine sve radio uređaje, telefone, tranzistorske radio i TV aparate isklјučiti.
  • U slučaju ekstremno visokih temperatura preduzeti sve potrebne mere da se lјudstvo zaštiti od mogućih sunčanica i toplotnih udara, a u slučaju istih povređenog-obolelog smestiti u hladovinu, rasteretiti suvišne opreme i odeće, staviti mu na čelo i vrat hladne obloge, dati što više tečnosti da pije.
  • Ukoliko se radi o težim slučajevima obolјenja manifestovanim gubitkom svesti uz sve napred navedeno umesto u polusedeći stav obolelog postaviti u „koma položaj“ i izveštavajući rukovodioca obuke obezbediti što brži transport-prevoženje istog do sanitetskih organa.
  • Tokom boravka u nastavnom centru najstrože se zabranjuje kupanje na svim rekama, jezerima, kanalima i bazenima u širem rejonu nastavnog centra.
  • Preduzeti rigorozne mere radi sprečavanja uzimanja vode i artikala hrane iz mesnih izvora.
    S ovim uputstvom upoznati sve mlade pre početka izvođenja terenske obuke u nastavnom centru u celini. Za ovo su odgovorni nastavnici i izvođači obuke.

Metodičke napomene, organizaciona i statusna pitanјa

Pre početka terenske obuke Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama i Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, organizovaće odgovarajuće stručne i organizacione pripreme za realizaciju terenske obuke sa studentima i instruktorima prema posebnom planu.

U okviru tih priprema studenti i instruktori će se upoznati sa sadržajem, načinom i dinamikom realizacije obuke, kao i sa njihovim pravima i obavezama u toku njenog trajanja. Obavestiće se područna policijska uprava i služba hitne medicinske pomoći u cilјu unapređivanja efikasnosti saradnje.

Za realizaciju obuke kao izvođači nastave angažovaće se: interno.

Dnevno radno vreme za studente i svo nastavno i nenastavno osoblјe angažovano za realizaciju terenske obuke biće prema rasporedu datom u prilogu. Eventualna odstupanja od ovog rasporeda može da odobri rukovodilac obuke u skladu sa konkretnom situacijom na terenu.

Po završetku terenske obuke rukovodilac obuke sačinjava pismeni izveštaj o realizaciji obuke i izveštaj o radu angažovanih instruktora sa pregledom broja izvedenih časova. Te izveštaje rukovodilac obuke predaje Predsedniku Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicim u vanrednim situacijama i Načelniku Sektora za vanredne situacije RS i Ministru unutrašnjih poslova RS.

Prilozi

  1. SPISAK POLAZNIKA KOJI ĆE PRISUSTVOVATI NACIONALNOJ OBUCI ZA MLADE IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA;
  2. SPISAK ANGAŽOVANIH NASTAVNIKA, INSTRUKTORA I NENASTAVNOG OSOBLJA ZA REALIZACIJU TERENSKE OBUKE PRIPADNIKA JEDINICE CIVILNE ZAŠTITE OPŠTE NAMENE NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA UPRAVLJANЈE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA;
  3. RASPORED IZVOĐENЈA NASTAVNIH TEMA TOKOM OSNOVNE NACIONALNE BEZBEDNOSNE OBUKE ZA MLADE IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA;
  4. RASPORED DNEVNOG VREMENA ZA VREME TERENSKE OBUKE JEDINICE CIVILNE ZAŠTITE OPŠTE NAMENE NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA UPRAVLjANјE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA;
  5. SPISAK MATERIJALNO-TEHNIČKIH SREDSTAVA I OPREME NEOPHODNIH ZA REALIZACIJU TERENSKE OBUKE.

Agenda Prve nacionalne bezbednosne obuke iz vanrednih situacija za mlade