Od nastanka prvobitnih ljudskih zajednica postojali su organizovani pokušaji da se ublaže odnosno smanje posledice vanrednih situacija. Pri tome, obučavanje ljudi u cilju adekvatnog reagovanja ili preživljavanja takvih događaja oduvek je imalo prioritet u društvenoj zajednici.
Društva mogu apsorbovati udare katastrofe uz malo ili nikakvo unapred osmišljeno delovanje i osloniti se na improvizaciju kako bi zadovoljili neposredne ili dugoročne potrebe. Ipak, kako svest o potencijalnim katastrofama u okviru date društvene jedinice raste, mogućnost planiranih i formalno usmeravanih “prilagođavanja” (tj. pokušaja da se distribuira rizik, modifikuju uticaji, ili spreče pojave katastrofa takođe raste. Stepen svesti o riziku, kao i vrste i mešavine odgovora koje je društvo usvojilo, široko variraju sa vrstama rizika sa kojima se suočavaju, kulturnim orijentacijama, količinom znanja o ovim rizicima ili iskustva sa ovim rizicima, i resursne baze različitih nivoa društva
Teškoće u funkcionisanju društva za vreme vanrednih situacija uslovljavaju preduzimanje strukturalnih i nestrukturalnih mera kako bi se ublažile posledice takvih događaja. U jednu od značajnijih nestrukturalnih mera ublažavanja posledica vanrednih situacija svakako spada edukacija i sprovođenje permanentnih obuka stanovništva. Dakle, ljudima ne preostaje samo da čekaju i da se bore sa posledicama katastrofa, oni mogu primeniti mere koje će ublažiti rizik od katastrofa. Upravo zato, obuke mogu u velikoj meri doprineti stvaranju otpornije lokalne zajednice na vanredne situacije.
Izgradnja kulture prevencije i podizanje svesti o potrebi jačanja otpornosti i spremnosti pojedinaca i društva Republike Srbije, postalo je nezamislivo bez konkretne edukacije stanovništva i preduzimanja konkretnih mera usmerenih ka podizanju nivoa njihove obučenosti za pravoremeno i odgovorajuće reagovanje u vanrednim situacijama. Nažalost, većina građana nema dovoljno razvijenu svest o rizicima od katastrofama kao ni o merama i aktivnostima koje je potrebno preduzeti kako bi se sprečile ili ublažile njihove sve ozbiiljnije i učestalije posledice.
Porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa uslovljava bolju pripremljenost ljudi i objekata od vitalnog interesa za funkcionisanje društva. Prirodne katastrofe se više ne posmatraju samo kao pretnja po bezbednost ljudi, već i kao ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti. U teoriji katastrofa postoje raznovrsni radovi koji u fokusu svog predmeta istraživanja ispituju uticaje različitih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika na bezbednost i pripremljenost građana za takve događaje.
U jednom od istraživanja koje su sproveli Cvetković i saradnici, utvrđeno je da nivo obučenosti građana Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama je na veoma niskom nivou imajući u vidu da je samo 5,6% ispitanika istaklo da je pohađalo neku obuku za reagovanje u vanrednim situacijama. Sa druge strane, samo jedna trećina ispitanika odnosno 34,8% je i zainteresovana za pohađanje takvih obuka. Dakle, osim veoma niskog nivoa obučenosti, utvrđeno je na indirektan način da kod građana ne postoji svest o važnosti i značaju takvih obuka u cilju smanjenja posledica vanrednih situacija. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja i ispitatati povezanost motivisanosti za pohađanjem obuke i određenih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora.
Pored iznetih zaključnih činjenica, utvrđeno je da na pohađanje obuke obuke statistički značajno utiče pol, godine starosti, obrazovanje, obrazovanje oca i majke, roditeljstvo, prethodno iskustvo, percepcija rizika, roditeljstvo i zaposlenost ispitanika, dok ne utiče bračni status ispitanika. Sa druge strane, na motivisanost građana za pohađanjem obuke statistički značajno utiču godine starosti, obrazovanje, bračni status, obrazovanje oca i majke, prihodi i prethodno iskustvo dok statistički značajno ne utiču pol, roditeljstvo, zaposlenost i percepcija rizika. Naime, utvrđeno je da su u većem procentu obuku pohađali: muškarci u odnosu na žene; ispitanici sa doktoratom u odnosu na one sa osnovnom školom; ispitanici čije majke imaju srednje škole u odnosu na one čije majke imaju završene master studije; ispitanici čiji očevi imaju završene fakultete u odnosu na one sa srednjom školom; ispitanici koji su roditelji u odnosu na one koji to nisu; zaposleni u odnosu na nezaposlene; ispitanici koji imaju prethodnog iskustva u odnosu na one koji nemaju iskustvo. Pored toga, utvrđeno je da su zainteresovaniji za pohađane obuke ispitanici sa završenim master studijama, čije majke imaju završenu srednju školu i očevi imaju višu školu, ispitanici koji nisu u vezi i građani koji imaju prethodnog iskustva.
Polazeći od prethodno spomenutog, Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama kontinuirano sprovodi odgovarajuće obuke za sve zainteresovane mlade u Srbiji. Dakle, jedan od ciljeva je organizacija i sprovođenje različitih vidova usavršavanja građana, studenata i zaposlenih u zainteresovanim institucijama radi osposobljavanja kadrova koji se bave poslovima upravljanja rizicima u vanrednim situacijama.
Prva obuka članova sprovedena je 8. marta 2019. godine na Košutnjaku iz oblasti reagovanja u vanrednim situacijama na nepristupačnim terenima. Članovi jedinice civilne zaštite opšte namene upoznali su se sa osnovnim alpinističkim tehnikama i korišćenjem opreme, ulogom drona u vanrednim situacijama, a ujedno je održan i kondicioni trening.
Druga obuka održana je 16.marta 2019. godine Košutnjaku na temi- orijentacija za potrebe zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Članovi Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama su imali priliku da se upoznaju sa osnovnim elementima topografije i korišćenjem karte prilikom planiranja zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Dana, 06.aprila 2019. održana je treća obuka u vidu komandno-simulacione vežbe na temu sanacije klizišta i rada Gradskog štaba za vanredne situacije. U vežbi su učestvovali članovi Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta, Fakulteta bezbednosti, Šumarskog, Poljoprivrednog i Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.
Obuka je sprovedena tako što su formirana 4 radna tima koja su dobila sav potreban materijal i scenario i u skladu sa tim, rešavala nastalu vanrednu situaciju, a svaka ekipa je imala svog mentora.
Osnovna bezbednosna obuka iz oblasti vanrednih sitaucija