Registar rizika od katastrofa u Srbiji
Interaktivna, elektronska, geografsko-informaciona baza podataka za teritoriju Republike Srbije koja sadrži podatke od značaja za upravljanje rizikom. Javna veb GIS platforma za prikupljanje, deljenje i pristup geoprostornim podacima kao i alfanumeričkim podacima i mapama sa informacijama o rizicima od katastrofa za podršku donosiocima odluka u upravljanju prirodnim katastrofama. Nacionalna aplikacija koja omogućava pretraživanje, kreiranje, održavanje i deljenje metapodataka skupova podataka, serija podataka i servisa. Veb orijentisan servis koji koristi arhitekturu REST softvera i omogućava korišćenje filtriranja, prikazivanja i pretragu određenih skupova podataka, u realnom vremenu sa veoma brzim odgovorom. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 87/2018), članom 22. predviđa uspostavljanje Registra rizika od katastrofa koji sadrži podatke relevantne za upravljanje rizicima u Republici Srbiji. Zakonom, Pravilnikom o sadržini, načinu uspostavljanja i održavanja registra rizika od katastrofa i Uredbom o obavezama subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u postupku izrade registra rizika od katastrofa precizirani su uloga Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog geodetskog zavoda i obaveze subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Registar rizika od katastrofa uspostavlja, koordinira i vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok su ostale institucije – subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama , dužne da Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavljaju ažurne podatke o rizicima ,potrebne za izradu Registra rizika. Republički geodetski zavod ima ulogu uspostavljanja i održavanja tehničke infrastrukture za pristup i korišćenje podataka iz Registra rizika. Digitalna geoprostorna platforma koju uređuje Republički geodetski zavod sadrži više od 280 skupova podataka nacionalnih subjekata. Ova platforma se koristi za postavljanje Registra rizika i njegovo povezivanje sa drugim srodnim izvorima podataka. Zbog toga je Registar rizika implementiran kao podsistem Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP). Aktivnosti na uspostavljanju Registra rizika od katastrofa su planirane na sastancima Radne grupe. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova kao koordinator aktivnosti oko realizacije ovog projekta u periodu od 18. novembra 2021. do kraja juna 2022.godine organizovao je niz sastanaka Radne grupe čiji su članovi pripadnici Sektora za vanredne situacije, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Republičkog geodetskog zavoda, ministarstava, javnih preduzeća, Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Republičkog seizmološkog zavoda i UNDP-a. U prvoj fazi uspostavljanja Registra rizika od katastrofa uneti su rizici koji su imali uslova za kartiranje kao dominantni na teritoriji republike, kako po rasprostranjenosti, tako i po učestalosti i efektima posledica: poplave, klizišta ,šumski požari i zemljotresi. Nadležna ministarstva i javna preduzeća su određivanjem timova za dostavljanje podataka započeli proceduru pripreme, obrade i dostavljanja podataka koji su značajni za prepoznavanje rizika od poplava, klizišta i šumskih požara zemljotresa. Timovi Republičkog geodetskog zavoda, Geološkog zavoda Srbije, JVP „Srbijavode“, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Uprava za šume, Ministarstvo rudarstva i energetike obrađivali su podatke i u odgovarajućim formatima dostavljali na dalju obradu i prikaz u bazu Registra rizika od katastrofa. Sve institucije su prepoznale značaj uspostavljanja Registra rizika od katastrofa i u tom duhu blagovremeno i u adekvatnim formatima dostavljale podatke koje poseduju. U prvoj fazi izrade, identifikovani su podaci o rizicima od značaja za analitičke informacije u pogledu uticaja na zadate kriterijume u registru. Takođe, kreirane su pojedine funkcionalnosti Registra kao alata koji će biti od ključnog značaja za vizuelizaciju stepena rizika i odlučivanje u prevenciji, investiranju ili u smanjenju rizika odnosno reagovanju. Takođe, u prvoj fazi prepoznato je koje rizike i institucije i koje podatke je potrebno uključiti u drugoj fazi izrade Registra rizika od katastrofa.
Baze podataka o klizištima
U izradi baza podataka o klizištima koriste se različiti aero i foto snimci, kao i dalјinska i terenska istraživanja. U svetu postoje različite nacionalne baze podataka o klizištima koje, nažalost, nisu ujednačene. Pritom, razlikuju se i kriterijumi istraživanja i stvaranja tih baza podataka, zbog čega njihovi rezultati nisu uporedivi. Radna grupa za kreiranje svetskog inventara klizišta (International Geotechnical Societies’ UNESCO Working Party on World Landslide Inventory – WP/WLI) ustanovila je međunarodne standarde u istraživanju klizišta i pokrenula mnoštvo projekata i publikacija, kao što su World Area Slope Stability Server – WASSS i World Landslide Inventory – WLI. Osmišlјavanje baza podataka o klizištima bilo je, pre svega, usmereno ka manjim područjima i regionalnim i lokalnim sredinama, s detalјnim karakteristikama klizišta zastuplјenih na tim prostorima (Miladinović i dr., 2018).
Baza podataka o klizištima sadrži sledeće elemente: a) osnovne podatke – geografske koordinate, ime lokaliteta, opština, pokrajina, region, država, tip klizišta, datum aktivnosti ili poslednje ponovne aktivacije, status aktivnosti, dubinu i površinu klizanja; b) dodatne informacije – geometrija klizišta (precizne dimenzije klizišta), geološke karakteristike (litološke i strukturne), hidrogeološke osobine, pedološki pokrivač, upotreba zemlјišta, morfometrijske osobine padine, pokretači klizanja, uticaj čoveka na klizanje, mere sanacije, vreme i metode istraživanja, i v) prateće podatke – ilustracije, terenske fotografije, aero i foto snimke, satelitske snimke i drugi ilustrativni materijal (Highland & Bobrowsky, 2008; Miladinović i dr., 2018). Ove baze podataka su važne zbog toga što sadrže detalјne informacije o bitnim karakteristikama pojedinih klizišta, koje se koriste za različite provere i proračune podložnosti padina klizanju. Takođe, ukoliko se u bazi nalaze podaci o trajanju i veličini kliznog procesa pojedinačnih klizišta, može se proceniti mogućnost pojave novog klizišta u vremenu i prostoru, kao i njegova veličina. U Srbiji, pod pokrovitelјstvom međunarodne organizacije (UNDP) sprovodi se projekat ,,Unapređena vitalnost i spremnost za odgovor na vanredne situacije“ (BEWARE) finansiran od strane Vlade Japana. Značajno je istaći da se jedna od komponenti ovog projekta odnosi na pomoć Republici Srbiji u harmonizaciji podataka o klizištima, doprinosu izradi i dopuni baze podataka-kastastra klizišta u zemlјi, kao i izradi digitalne karte opasnosti i rizika.