Publikacije - Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama

PUBLIKACIJE U IZDANJU NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, koje je osnovano 15. juna 2018. godine, predstavlja ključni akter u unapređenju oblasti izdavačke delatnosti i širenju teorijskog znanja u domenu upravljanja rizicima u vanrednim situacijama. Ovo društvo se ističe svojom predanošću multidisciplinarnom pristupu, čime omogućava kontinuirano stvaranje i distribuciju raznovrsne stručne literature. Ta literatura obuhvata širok spektar oblika i resursa, uključujući udžbenike, naučne monografije, zbirke propisa, praktikume, naučne časopise, periodične publikacije i mnoge druge korisne materijale.

Osnivanje Naučno-stručnog društva predstavlja ključni trenutak u promociji i unapređenju znanja u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama. Njihova posvećenost razvoju i širenju teorijskog fonda znanja odražava se u kontinuiranom radu na stvaranju i distribuciji resursa koji su od neprocenjive važnosti za šire akademske i stručne zajednice. Ovo je od suštinskog značaja ne samo za unapređenje oblasti upravljanja rizicima, već i za stvaranje resursa koji pružaju ključne smernice za bezbedno i efikasno delovanje u vanrednim situacijama.
Iako put ka unapređenju oblasti upravljanja rizicima može biti izazovan, Naučno-stručno društvo demonstrira da posvećenost i kontinuirani napor donose značajne rezultate. Ovo je inspiracija za sve nas da se zalaganjem i stručnošću možemo suočiti sa svim izazovima koji se javljaju u oblasti bezbednosti i rizika. Kroz težak rad i predanost, svako može doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja za sebe i svoju zajednicu.

Osim toga, Naučno-stručno društvo ima za cilj da podrži nastavno-obrazovni sektor i naučnoistraživački rad. Njihova široka paleta izdanja pruža korisnicima u školama, univerzitetima i istraživačkim institucijama dragocen materijal za učenje, istraživanje i primenu najnovijih saznanja u praksi. Kroz ovakvu saradnju sa obrazovnim i istraživačkim institucijama, društvo postiže svoj cilj širenja znanja i podsticanja unapređenja u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama.

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama se pozicionira kao neprestani izvor informacija i podrške za zajednicu koja se bavi bezbednošću u vanrednim situacijama. Njihov napor i posvećenost stvaranju i distribuciji različitih oblika stručne literature obezbeđuju ključni doprinos u stvaranju održivih i sigurnih zajednica. Inspirativan je primer kako zajednički napor može obogatiti znanje i stvoriti resurse koji će nam pomoći da budemo spremni na sve što budućnost donese. Ova priča nam pokazuje da nikada nije kasno da se zalaganjem i stručnošću doprinese stvaranju sigurnijeg i bezbednijeg sveta.

U toku dosadašnjeg perioda, objavljenje se sledeće publikacije.

Nikolić, N., Cvetković, V., Ivanov, A. (2023). Human resource management in environmental security. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.
Cvetković, V. (2023). Otpornost na katastrofe – Vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2023). Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Stanković, Lj. (2023). Medijski sistem Bosne i Hercegovine i promene identiteta. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Novaković, D. (2022). Rizici od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2022). Pravni i bezbednosni aspekti upravlјanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa. Izdavač: Pravni fakultet u Novom Sadu i Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V., Čaušić, L. (2022). Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2022). Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V., & Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2021). Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke. Beograd: Prvi nacionalni seminar iz oblasti vanrednih situacija. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (urednik).
Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Cvetković, V. (2019). Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa – Praktikum. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Publikacije možete naručiti preko imejla – upravljanje.rizicima.vs@gmail.com.

Otpornost na katastrofe - vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak

Dragi čitaoci, sa zadovoljstvom vam predstavljamo knjigu ,,Otpornost na katastrofe – Vodič za Prevenciju, Reagovanje i Oporavak”. Ova knjiga je namenjena svima koji žele da se bolje pripreme za nepredviđene situacije, bilo da su izazvane prirodnim katastrofama poput zemljotresa, poplava ili šumskim požarima ili antropogenim katastrofama kao što su požari, nezgode na radu, teroristički napadi ili pandemije. Živimo u svetu koji se neprestano menja i često se suočavamo sa izazovima koji zahtevaju brzo i efikasno reagovanje.

Osmišljena je kako bi vam pomogla da razumete različite aspekte katastrofa, da prepoznate rizike i da se pripremite za njih. Kroz nju ćete saznati kako da zaštitite sebe, svoje porodice i zajednicu, kako da reagujete u nepredviđenim situacijama i kako da se oporavite nakon katastrofe. Nema ništa važnije od bezbednosti i dobrobiti onih koje volimo i zato je važno da budemo informisani i spremni. Ova knjiga vam pruža praktične savete, korake za planiranje i konkretne smernice koje će vam pomoći da budete spremni za sve što budućnost može doneti. Kroz detaljne opise i praktične primere, naučićete kako da se nosite sa različitim scenarijima, okolnostima i situacijama koje se mogu javiti u vanrednim situacijama.

Autor ove knjige je posvetio mnogo vremena i truda kako bi vam pružio najvažnije informacije o katastrofama i kako da se nosite sa njima. Zasnovani na stručnim saznanjima i iskustvima stručnjaka iz različitih oblasti, ovi saveti su utemeljeni na najnovijim istraživanjima i najboljim praksama u oblasti katastrofa. Nadamo se da ćete ovu knjigu koristiti kao resurs za unapređenje vaše sopstvene otpornosti i zaštite, ali takođe i kao sredstvo za edukaciju i osnaživanje vaših zajednica. Zajedno, možemo da stvorimo bezbednije i otpornije zajednice, spremne za izazove koje budućnost donosi. U knjizi ćete pronaći informacije o osnovnim koracima koje treba preduzeti kako biste se zaštitili i pripremili za katastrofe. Upoznaćete se sa konkretnim savetima o tome kako da kreirate plan za vanredne situacije za vašu porodicu, šta treba da imate u kući za slučaj katastrofe i kako da se ponašate tokom samih takvih okolnosti. Osim toga, razmotrićemo i važnost obnove nakon katastrofe i kako da se oporavite sa što manje posledica.

Ovaj vodič ne obuhvata samo niz pratičnih saveta; on takođe otvara prostor za stručnu diskusiju o otpornosti i pripremljenosti za katastrofe. Uključivanje mladih, stručnih i ambicioznih naučnih saradnika u pisanje domaćih i međunarodnih projekata, kao i u sprovođenje naučnih istraživanja, predstavlja korak ka izgradnji stručne zajednice posvećene prevenciji, reagovanju i oporavku od katastrofa. Kroz analize rizika, proučavanje efikasnih strategija reagovanja i istraživanje novih tehnologija, ova zajednica doprinosi širem razumevanju i unapređenju otpornosti društava na nepredviđene događaje. Ovaj multidisciplinarni pristup, podržan stručnim saznanjima i iskustvima, ključan je za izgradnju održivih sistema prevencije i upravljanja u katastrofama. Želim da napomenem i to da je ova knjiga više od samo praktičnog vodiča; ona je ključ za otkrivanje snalažljivosti i pripremljenosti u nepredviđenim okolnostima.

Sažeta u ovom vodiču su znanja i veštine koje će vas naučiti kako da zaštitite sebe, svoje najbliže i vašu zajednicu, pružajući vam bezbednost u svetu koji se neprestano menja. Ona nije običan priručnik već je poziv na akciju, inspiracija za razmišljanje i ključ za transformaciju našeg shvatanja o otpornosti. Sa stručnim i sveobuhvatnim pristupom, istražuje različite aspekte katastrofa, prepoznaje rizike i priprema nas za pravilno postupanje u takvim situacijama. Ovaj vodič nije samo resurs za ličnu otpornost, već i temelj za izgradnju zajednica spremnih na izazove koje budućnost nosi. Spremni ste za otkrivanje sveta otpornosti na katastrofe? Započnite svoje usavršavanje sa ovom jedinstvenom knjigom koja će vas podstaći da razmišljate, delujete i postanete deo globalne zajednice otpornosti. U svetlu ubrzanog tempa promena koje oblikuju naše okruženje, ,,Otpornost na katastrofe” postavlja se kao sredstvo za razumevanje kompleksnosti savremenog života. Bez obzira da li se suočavate sa poplavama, zemljotresima, nesrećama na radu, terorističkim napadima ili pandemijama, ovaj vodič nudi dragoceno uputstvo za sagledavanje rizika i efikasno reagovanje. Ono što izdvaja ovu knjigu jeste njena praktična orijentacija. Ne samo da vam pruža informacije o tome kako se ponašati tokom katastrofe, već vas navodi da razmislite o koracima koje možete preduzeti unapred kako biste se pripremili i bili otporniji na katastrofe koje će biti sve učestalije i razornije.

Osim toga, knjiga naglašava važnost procesa oporavka nakon katastrofe, pružajući smernice o tome kako se nositi sa stresom i obnavljati normalnost u životu. Poseban naglasak stavljen je na ulogu zajednice u izgradnji otpornosti. Ova knjiga podstiče čitaoce da razmišljaju o svojoj ulozi u širem kontekstu i kako zajedno možemo stvoriti bezbednije i otpornije zajednice. Kroz primerima obogaćen tekst, otkrivate konkretne korake koje možete preduzeti kako biste doprineli jačanju kolektivne otpornosti na katastrofe. Stručni pristup autora proizilazi iz iskustva i saznanja stručnjaka iz različitih oblasti studija katastrofa. Njihova posvećenost pružanju relevantnih informacija i saveta ogleda se u temeljnom proučavanju najnovijih istraživanja i primeni najboljih praksi. Svaki savet i smernica podržani su stručnim znanjem, a multidisciplinarni pristup pruža sveobuhvatan uvid u kompleksnost izazova sa kojima se suočavamo.

Neka vam ova knjiga ,,Otpornost na katastrofe – Vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak bude lični vodič u pripremi, reagovanju i oporavku u katastrofama izazvanim prirodnim i antropogenim opasnostima

ISTORIJSKI RAZVOJ NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Uvođenje nauke i stručnosti u sferu upravljanja rizicima od katastrofa predstavlja ključnu etapu u savremenom društvu suočenom s izazovima sve učestalijih i razornijih vanrednih situacija. Ovi izazovi, bez obzira na njihovu prirodu, postaju sveprisutni, često neizbežni, i zahtevaju ozbiljan i proaktivan pristup za osiguravanje bezbednosti i stabilnosti naših zajednica. To je naročito izraženo u kontekstu sve češćih prirodnih katastrofa, tehničko-tehnoloških incidenata i rastućih rizika i pretnji. Iz ovog razloga, osnovano je Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) u junu 2018. godine. Inicijativa za osnivanje ovog društva potekla je iz uvida u ključnu ulogu nevladinih organizacija i civilnog društva u procesima upravljanja rizicima od katastrofa. Njihov proaktivan doprinos javnoj politici, unapređenju pripremljenosti i otpornosti, kao i pružanju pomoći ugroženima, zaslužuje posebno priznanje i podršku. Prof. dr Vladimir M. Cvetković bio je vođa ove inicijative, čiji je predlog za osnivanje NSD-URVS obećavao okupljanje relevantnih stručnjaka i praktičara iz Srbije i šireg regiona. Njihov zajednički cilj bio je unapređenje teorijskog i praktičnog temelja upravljanja rizicima od katastrofa, s namerom pružanja konkretnih smernica i podrške donosiocima odluka na lokalnom nivou i rukovodiocima u procesima upravljanja vanrednim situacijama. Ova inicijativa postavlja osnovu za interdisciplinarnu saradnju i integraciju znanja u borbi protiv stalnih rizika, a istovremeno pokazuje koliko je ključna zajednička inicijativa za očuvanje sigurnosti i blagostanja naših zajednica. Upravljanje ovim rizicima zahteva holistički pristup, koji uključuje brojne sektore i aktere, kao i multidisciplinarnu saradnju između naučnika, praktičara i donosioca odluka. Kroz detaljno razmatranje osnivanja i razvoja Društva, knjiga pruža uvid u ključne korake i inicijative koje su vodile formiranju i rastu NSD-URVS. Osnivačka skupština, održana tog dana, ozvaničila je formiranje ovog društva koje je okupilo stručnjake sa različitih fakulteta, uključujući Fakultet bezbednosti, Kriminalističko-policijski univerzitet, Geografski fakultet i Šumarski fakultet. Profesori su jednoglasno doneli Statut i uspostavili Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, poznato kao Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management. Edukacija je ključna komponenta uspešnog upravljanja rizicima od katastrofa. Kroz obuke i programe edukacije, NSD-URVS radi na osnaživanju ljudi i institucija, kako bi se adekvatno pripremili za nepredviđene situacije. Istovremeno, promoviše se svest građana o neophodnosti unapređenja njihove pripremljenosti za katastrofe. Ova knjiga detaljno istražuje kako su obuke i edukacije postale sastavni deo programa Društva, doprinoseći jačanju kapaciteta i sprečavanju katastrofa. Saradnja nauke i prakse je ključna za efikasno upravljanje rizicima od katastrofa. NSD-URVS uspešno integriše teorijska istraživanja i empirijske spoznaje, čime omogućava donosiocima odluka i rukovodiocima u vanrednim situacijama da donesu informisane odluke. Kroz analizu primera sa terena, ova knjiga pokazuje kako saradnja između naučnika, praktičara i predstavnika vlasti doprinosi unapređenju upravljanja u vanrednim situacijama. Međunarodni Institut za istraživanje katastrofa, osnovan pod okriljem Društva, predstavlja ključnu tačku za promovisanje naučnih istraživanja u oblasti studija katastrofa. Ova institucija ne samo da sprovodi istraživanja, već i olakšava međunarodnu saradnju i pravni okvir u oblasti katastrofa. Kroz ovu knjigu, istražujemo kako je Institut postao središnji igrač u generisanju naučnih podataka i promociji globalne saradnje u oblasti katastrofa. Međunarodni institut za istraživanje katastrofa postavlja visoke standarde u oblasti naučnog istraživanja, fokusirajući se na fenomenologiju katastrofa i opasnosti, pripremljenost i ublažavanje rizika od katastrofa, zaštitu i spasavanje u katastrofama, oporavak od katastrofa, upravljanje rizicima od katastrofa, međunarodnu saradnju i pravni okvir u oblasti katastrofa. Njegova misija je osigurati da se najnovija saznanja primene na terenu, kako bi se ljudi i zajednice zaštitili od nepredvidivih događaja. Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) predstavlja nevladino, neprofitno udruženje sa ciljem unapređenja teorijskih znanja u oblasti upravlјanja rizicima u vanrednim situacijama i sprovođenja istraživanja, koja će imati dubok i trajan uticaj. Ovo društvo je posvećeno organizovanju konferencija, pokretanju časopisa, pružanju obuka i proceni rizika, kako bi se stvorila bolja pripremljenost za buduće izazove. U ovoj knjizi, čitaoci će imati priliku da istraže istraživački put i dostignuća Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, a takođe i Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa. Ova knjiga predstavlja zbirku radova, istraživanja i saznanja, koja su nastala zahvaljujući posvećenom radu članova ove organizacije i predstavlja dragocen izvor informacija za sve one koji su posvećeni unapređenju upravljanja rizicima od katastrofa. Kroz ovu knjigu, nadamo se da će čitaoci steći dublje razumevanje i inspiraciju za dalje istraživanje i akciju u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Ova knjiga je posvećena svim onima koji rade na izgradnji sigurnijeg sveta i doprinose smanjenju rizika od katastrofa. Angažovanje stručnjaka i praktičara predstavlja ključnu kariku u razvoju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, čiji su predan rad i vizija doprineli unapređenju upravljanja rizicima od katastrofa i promovisanju bezbednosti u širem društvu. Društvo je ostvarilo značajan doprinos naučnoj zajednici i edukaciji kroz objavljivanje raznovrsnih publikacija, uključujući naučne monografije, udžbenike i zbirke, čime je unapređeno razumevanje i pristup upravljanju rizicima od katastrofa, prateći visoke standarde izdavačke delatnosti. Cilјevi NSD-URVS, kako su definisani u svom Statutu, obuhvataju širok spektar aktivnosti koje se kreću od istraživanja, obrazovanja, do promovisanja preventivnih mera i podrške zajednicama u suočavanju sa katastrofama. U srži ovih ciljeva leži duboka predanost sigurnosti i dobrobiti ljudi, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Kroz istraživanje i analizu katastrofa, pružanje obuka, organizaciju konferencija i mnoge druge aktivnosti, NSD-URVS je postalo ključna figura u upravljanju rizicima od katastrofa i vanrednim situacijama. Jedan od važnih koraka ka postizanju ovih ciljeva bilo je osnivanje Međunarodnog časopisa – ,,International Journal of Disaster Risk Management”, koji je postao platforma za razmenu najnovijih saznanja i istraživanja u ovoj oblasti. Ovaj časopis je postao referentna tačka za stručnjake i istraživače širom sveta, čime se unapređuje globalno razumevanje i pristup upravljanju rizicima od katastrofa. NSD-URVS, takođe, aktivno radi na konkurisanju i realizaciji nacionalnih i međunarodnih projekata, istraživanjima i kampanjama usmerenih na smanjenje rizika od katastrofa. Kroz ove aktivnosti, društvo postavlja temelje za bolju pripremljenost i reagovanje na katastrofe u budućnosti. Kroz organizaciju naučnih konferencija, NSD-URVS otvara vrata za razmenu ideja, iskustava i najboljih praksi u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Ove događaje često karakteriše multidisciplinarni pristup, okupljajući stručnjake iz različitih oblasti kako bi zajedno radili na rešavanju složenih problema. U duhu obaveze prema zajednici, NSD-URVS, takođe, igra ključnu ulogu u podizanju svesti građana o neophodnosti pripremljenosti za katastrofe. Kroz različite kampanje i programe, društvo nastoji osnažiti građane da prepoznaju rizike i preduzmu korake kako bi se zaštitili. Ova knjiga nam omogućava da istražimo razvoj i dostignuća ovog dragocenog društva, čiji članovi su predani zaštiti ljudskih života i imovine u vanrednim situacijama. Kroz prizmu napora i doprinosa članova ovog društva, možemo bolje razumeti kako se oblikuje savremeni pristup upravljanju rizicima od katastrofa. Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) je priča o zajednici stručnjaka, istraživača, praktičara i studenata, koji su zajedno gradili bolju budućnost. Ova organizacija se razvijala i napredovala zahvaljujući predanosti i entuzijazmu svojih članova. Bez njihove podrške i angažovanja, ovo društvo ne bi postiglo ono što jeste danas. U svetlu otkrivanja sve češćih i ozbiljnijih izazova koje donose prirodne katastrofe i vanredne situacije, svi mi imamo ulogu u oblikovanju sigurnije budućnosti. Pozivamo sve stručnjake, istraživače, donosioce odluka, praktičare, studente i sve one koje ova oblast zanima da se pridruže NSD-URVS i doprinesu daljem razvoju organizacije. Vaš doprinos može biti raznovrstan od aktivnog učešća u istraživanjima, organizaciji obuka i konferencija, do pružanja podrške zajednicama u riziku od katastrofa. Istraživanje, obrazovanje i praksa su tri stuba na kojima počiva ova organizacija, i svaka uloga je od suštinskog značaja. Pridruživanjem NSD-URVS, postajete deo globalne mreže stručnjaka, koji zajedno rade na stvaranju otpornijeg i bezbednijeg sveta. Vaš doprinos će biti ključan u oblikovanju budućih pristupa upravljanju rizicima od katastrofa i doprineti rešavanju izazova koje buduće generacije mogu suočiti. U današnjem svetu, suočavamo se sa mnogim izazovima i potrebno je zajedničko delovanje kako bismo stvorili bolju budućnost. Vaša podrška i angažman su ključni za postizanje ovog cilja. Bez aktivnog učešća i doprinosa svih nas, nećemo moći ostvariti stvarnu promenu. Ova knjiga nije samo izvor inspiracije, već i resurs koji će vam pomoći da razumete i rešavate izazove sa kojima se suočavamo. Neka ova knjiga bude naš vodič i podstrek da se aktivno uključimo u inicijative koje se bave unapređenjem stanja u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Vaša uloga je od suštinskog značaja, jer svaka pojedinačna akcija doprinosi stvaranju sigurnijeg sveta za sve nas. Hvala što ste spremni da se pridružite ovom važnom naporu i doprinesete stvaranju bolje budućnosti za sve.

Medijski sistem Bosne i Hercegovine i promene identiteta

Ova monografija je rezultat i nastavak autorovih interesovanja i istraživanja u oblastima srodnim temi master rada, koji je odbranio na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu. Izbor predmeta istraživanja, ali i primenjena naučno-stručna aparatura ukazuju na multidisciplinarnost pristupa i njegovu društvenu opravdanost. Naime, osim studija medija, konfliktologije, teorije identiteta, sociologije, komunikologije, politikologije i nauke o bezbednosti, u radu su umnogome zastuplјene i mnogobrojne srodne društvene discipline ‒ etika, istorija, međunarodno pravo, politički marketing, diplomatija i druge. U skladu s multietničkom, multiverskom i multikulturnom orijentacijom Bosne i Hercegovine, autor je nastojao da, proučavajući sveukupnost komunikacijske prakse, sagleda aktuelne rezultate u izgradnji novih identiteta. S obzirom na to da su u istraživanju korišćeni relevantni teorijski izvori, empirijska istraživanja i radovi iz različitih naučnih polјa, za analizu svake pojedinačne oblasti primenjivan je odgovarajući kategorijalni aparat.

Osnovni cilј autora je bio da kroz određenje istorijskog konteksta nastajanja savremenog medijskog sistema Bosne i Hercegovine istakne njegov značaj u političkom, etničkom, nacionalnom, kulturnom i obrazovnom smislu, uvek iz aspekta bezbednosti. Sistematiza-cijom teorijskih pristupa i tipologijom modela medijskih sistema identifikovane su informacione determinante unutar šireg komunikacijskog kompleksa Bosne i Hercegovine u periodu 1997‒2022. godine. Na taj način je ukazano i na funkcionalnost, prirodu i obrazac modifikovanja medijskog sistema u skladu s procesima digi-talizacije, ali i na poziciju međunarodnih aktera koji pokušavaju da iz senke oblikuju agendu za promenu svesti javnog mnjenja. Name-ra autora je bila da pojasni teorijsko određenje i pozicioniranje medijskog sistema u okvirima prirode i delovanja javnih medija i kontekstu uticaja na kreiranje novog identiteta koji bi odražavao kolektivitet stanovništva Bosne i Hercegovine.

Rad je metodološki strukturiran u tri poglavlјa ‒ Uloga i značaj komunikacionih agensa i njihovog uticaja na društvo, Normativni okvir medijskog sistema Bosne i Hercegovine i Funkcije medijskih sistema u kreiranju identiteta i nacionalne bezbednosti, pri čemu svako od njih predstavlјa zaokruženu teorijsko-empirijsku celi-nu. Usled ubrzanih i sveobuhvatnih tehnoloških promena unutar medijskog kompleksa Bosne i Hercegovine, društvo je poprimilo sasvim drugačije, modernije i eksplozivnije komunikacijske okvi-re. Spajanjem kompjuterskih mreža, telekomunikacija i klasičnih masovnih medija nastali su mnogobrojni njuz portali i hibridni mediji. U praksi je auditorijum razmasovlјen, odnosno podelјen na stariju publiku, vernu klasičnim medijima, i mlade koji informacije uglavnom traže u virtuelnom prostoru. Novija istraživanja percepcije i stavova građana/ki Bosne i Hercegovine ukazuju na promenu svesti javnosti s postepenim razotkrivanjem nastojanja političkih elita da ih „svojim slikama stvarnosti” antagonizuju s Drugima. Kreiranje atmosfere zamrznutog koflikta sa susednim etnicitetima ili konfesijama ima za posledicu latentno ili manifestno narušavanje nacionalne bezbednosti, odnosno nedovršeno i nestabilno društvo.

Monografija pred čitaocima predstavlјa skroman doprinos autora nastojanjima da se ukaže na snagu i moć svakog pojedinca, naročito u društvima u tranzicionim promenama. Ekskluzivnost uloge medijskih sistema u kreiranju novih identiteta nesumnjivo je veoma važna za širu javnost, ali i za sveukupnu bezbednost države. Građa-ni/ke nisu dovolјno upoznati s fenomenima participativnog novinarstva, formalnih i neformalnih socijalnih medijatora ili virtuelnim oblikovanjem javnosti, iako svojevolјno ili ne već umnogo-me učestvuju u propagandnim postupcima. Rasvetlјavanje takvih promena, kao i ukazivanje na zamke i opasnosti od političkog uplitanja, zloupotreba i uticaja na medijsku stvarnost bili su motiv i povod za nastanak ove knjige, koja će, kako autor istinski veruje, biti njegov skroman doprinos razvoju i demokratizaciji društva, negovanju tolerancije i stvaranju sigurnijeg bezbednosnog okruženja.

Rizici od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

Obezbeđenje određenih objekata od nastanka požara u ovom slučaju kazneno-popravnih zavoda kao ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, zasniva sa na bezbednosnoj proceni ugroženosti tih objekata, koja predstavlјa osnov za određivanje cilјeva, zadataka i nosilaca zaštite.Da bi se mogla sagledati mogućnost unapređenja procene rizika od požara kazneno-popravnih zavoda u ovom istraživanju prikazano je aktuelno stanje u oblasti rizika od požara. Čitajući publikaciju može se videti i jedan konherentan i sa izvorima bogat stil pisanja kakav se neguje na Katedri studija upravlјanja u vanrednim situacijama i za ekološku bezbednost, Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Publikaciju preporučujem svim studentima Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.

Monografija: „Rizici od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija“ strukturisan je u četiri poglavlјa koja na sistematičan način analiziraju rizike od požara u ustanovama sa povećanim bezbednosnim rizikom kakve su zatvori. Publikacije obiluje dragocenim smernicama za upravlјanje rizikom i preporukama koje mogu biti univerzalno primenjive u smanjenju rizika od požara. Ovu publikaciju preporučujem kako naučnoj i stručnoj javnosti, tako i široj čitalačkoj publici, koja želi da poveća nivo bezbednosne kulture u oblasti zaštite od požara.

Požar ima značajnu ulogu sa stanovišta bezbednosti ali i ekonomije, jer predstavlјa svako nekontrolisano širenje vatre u prostoru koje nanosi materijalnu štetu, a neretko odnosi i lјudske živote. Činjenica da nema oblasti lјudske delatnosti u kojoj ne postoji mogućnost nastanka neželјenog događaja – požara doprinela je da se sprovodu određene aktivnosti vezane za požarnu bezbednost, kako bi se izbegla pojava požara i smanjile posledice. Znatan broj požara i eksplozija nastaje usled nepoštovanja i narušavanja elementarnih uslova zaštite, zbog grešaka u rukovanju, neispunjavanja obaveznog osposoblјavanja zaposlenih i osuđenika, loše organizacije, kršenja sigurnosnih pravila i dr. Sigurnost nekog tehnološkog procesa je nemoguće sprovesti na odgovarajućem nivou ukoliko nisu preduzete sve potrebne organizacione i tehničke mere za zaštitu od požara i eksplozija.

U skladu sa navedenim rezultatima istraživanja u nekoliko segmenata prikazan je sistemski pristup u optimizaciji modela upravlјanja rizikom od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji. U prvom delu istraživanja ukazano je na neformalni osuđenički sistem koji u velikoj meri ukazuje na specifičnosti organizovanja sistema zaštite od požara u ustanovama zatvorenog tipa, gde je konstatovano da je neophodno uspostaviti sistem permanentne edukacije zaposlenih, ali i osuđenih lica o rizicima od požara sa cilјem podizanja bezbednosne kulture. U normativnim aspekti izvršenja krivičnih sankcija značajnim za sagledavanje organizacije i ustrojstva sistema izvršenja krivičnih sankcija, neophodno je doneti odgovarajuće akte kojima bi se regulisala zaštita od požara, specifična i procenjena za svaki zavod individualno.

Studija slučaja prikazana u istraživanju rasvetlјava stanje organizacije zaštite od požara, moguće vrste i izvore opasnosti za izbijanje i širenje požara u KPZ Zabela, arhitektonsko-tehničke uslove i organizaciju službe zaštite od požara, odnosno sublimira sve aktivnosti zaštite od požara koje se primenjuju na nivou ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji i ukazuje na probleme materijalne, ali i sistemske prirode.Ova publikacija predstavlјa jedinstveno naučno-stručno delo na našim, ali i širem području. Nastala je prevashodno kao simbioza teorije i prakse, oličene u višegodišnjem plodonosnom radnom iskustvu autora. Reč je o prvoj publikaciji ovog tipa, koja na sveobuhvatan način analizira oblast upravlјanja rizivima od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Posebno je dragocena oblast publikacije koja na naučno utemelјenom načinu razjašnjava područje namerno izazvanih požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama

Knjiga ,,Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama“ predstavlјa pionirsko, originalno i sveobuhvatno delo u kojem se na sistematičan i vrlo pojednostavlјen i razumlјiv način opisuju operativni, taktički i strateški aspekti osmišlјavanja, implementacije i primene mera zaštite i spasavanja u različitim katastrofama izazvanim prirodnim (zemlјotresi, klizišta, odroni, poplave, bujice, lavine, cunami, šumski požari, epidemije, epifitonoze, epizonoze, vulkanske erupcije, suše, ekstremne snežne padavine, mećave i vejavice itd.) i antropogenim odnosno tehničko-tehnološkim opasnostima (nuklearne i radiološke, transportne i industrijske opasnosti, opasne materije, ratna razaranja i teroristički napadi). Udžbenik o taktici zaštite i spasavanja u katastrofama je prvenstveno namenjen studentima osnovnih, master i doktorskih studija na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu i na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, ali i široj naučnoj i stručnoj javnosti koja se interesuje za najsavremenija rešenja, metode i principe zaštite lјudi i imovine u katastrofama izazvanih prirodnim i antropogenim opasnostima.

Autor se trudio da sadržaj udžbenika bude usklađen sa nastavnim planom i programom na predmetu Zaštita od prirodnih i antropogenih katastrofa koji se izučava na četvrtoj godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu bezbednosti. Iz tih razloga, autor je uložio ozbilјne napore na usklađivanju standarda udžbenika sa osnovnim naučno-stručnim, pedagoškim i didaktičko-metodičkim zahtevima i standardima. Nažalost, na našim prostorima nije postojao udžbenik na osnovu kojeg bi se mogla sagledati celovita slika i spoznati osnovne informacije o taktičkim procedurama i preporukama za postupanje u različitim katastrofama. U domaćoj naučnoj literaturi oblast taktike zaštite i spasavanja lјudi u katastrofama je nedovolјno istražena, sveobuhvatna i sistematična, a posebno nesadržinski strukturirana u jednom sveobuhvatnom udžbeniku. Sporadičnim pristupima u različitim naučnim disciplinama, ovom predmetu proučavanja, pristupali su naučnici iz različitih polјa i sfera interesovanja. Ipak, jedinstvenost ove knjige se ogleda u ozbilјnim naporima autora da na sveobuhvatan način upotpuni skroman i nedovolјno utemelјen fond naučnih saznanja o različitostima taktičkih pristupa u fenomenološki i etiološki različitim katastrofama koje ugrožavaju pojedinca i društvo. Knjiga koja je pred vama u potpunosti je usaglašena sa specifičnostima pristupa koji autor primenjuju u razmatranju problematike taktike zaštite i spasavanja lјudi u katastrofama. Autor iznosi mnogobrojne primere iz prakse na kojima zasniva svoje elaboracije u pogledu preporučenog i ispravnog načina postupanja svih pripadnika nadležnih službi u katastrofama. Takođe, autor izgradnju teorijskih principa, koncepata i sugestija zasniva na ličnom bogatom naučno-istraživačkom iskustvu i radovima koje je u velikoj meri iskoristio za pisanje udžbenika.

U knjizi su sublimirani rezultati mnogobrojnih sopstvenih naučnih istraživanja objavlјenih u poslednjih deset godina, a koja predstavlјaju bogatu teorijsku i empirijsku riznicu podataka stvaranu u poslednjoj deceniji njegovog naučno-istraživačkog rada. Kvalitet udžbenika se ogleda u usaglašavanju teksta sa najsavremenijim teorijskim dostignućima i fondovima teorijskih i empirijskih saznanja u oblasti zaštite i spasavanja lјudi u katastrofama na području Ruske federacije, Sjedinjenih američkih država, Kine, Nemačke i drugih država. Prilikom rada na knjizi, autor se susretao sa brojnim izazovima i preprekama koje je morao da savlada kako bi knjiga dobila svoju naučnu i pragmatičnu vrednost. Odabir najznačajnih taktičkih rešenja u različitim nacionalnim sistemima zaštite i spasavanja u katastrofama bio je pravi izazov. Bilo je potrebno dosta promišlјanja u smeru prilagođavanja taktičkih preporuka sa društveno-ekonomskim i drugim okolnostima u Srbiji. Prilagođavanje bogate naučno-stručne terminologije sa različitih govornih područja i društveno-političkih i socijalno-ekonomskih ambijenata, a u kontekstu taktike zaštite i spasavanja u katastrofama, nametnuo je predlaganje novih termina prikladnih srpskom govornom području. Prevodi mnogih stručnih pojmova iz oblasti studija katastrofa nisu jedinstveno ustanovlјeni, ni u teoriji, a ni u praksi. Težnja ka univerzalnim pojmovima, pogotovo u operacijama zajedničkog delovanja u sprečavanju nastanka ili širenja posledica katastrofama se naprosto nameće kao svojevrsni imperativ.

Idejna tvorevina, organizacija i sam tekst udžbenika praćen je ozbilјnim već spomenutim izazovima i bilo je teško odgovoriti svim zahtevima koji su se javlјali u toku samog pisanja. Ograničenja u pogledu broja stranica, zatim zahtevi za udovolјavanjem naučnim i stručnim potrebama, stvaranje osnova za dalјi napredak i razvoj teorijskog i empirijskog fonda naučnog saznanja i različite perspektive mnogobrojnih naučnih disciplina, imali su uticaj na kvalitet, organizaciju i sveobuhvatnost knjige. Iz tih razloga, autor smatra da će sve sugestije, kritike, polemike, zapažanja i komentari biti od velikog značaja za unapređivanje teksta udžbenika u narednim izdanjima koja će sazrevati sa razvojem naučne discipline taktike zaštite i spasavanja u katastrofama.  Organizacija sadržaja Knjiga je organizovana i sistematizovana u veći broj poglavlјa kao što su: I – Uvod u taktiku zaštite i spasavanja u katastrofama; II – Mere zaštite i spasavanja u katastrofama, III – Upravlјanje merama zaštite i spasavanja u katastrofama; IV – Uloga i zadaci interventno-spasilačkih službi u katastrofama; V – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim litosferskim opasnostima; VI – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim hidrosferskim opasnostima; VII – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim atmosferskim opasnostima; VIII – Taktika zaštite u katastrofama izazvanim biosferskim opasnostima; IX – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim tehničko-tehnološkim opasnostima; X – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim terorističkim napadima; X – Taktika zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim velikim požarima. Na jedan zanimlјiv i informativan način opisuje se organizacija mera zaštite i spasavanja u katastrofama izazvanim prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima. Organizacija sadržaja je urađena shodno značaju i potrebama budućih menadžera rizika od katastrofa, kao i drugih koji će neposredno ili posredno učestvovati u aktivnostima zaštite i spasavanja u katastrofama.

U prvom poglavlјu udžbenika razmatra se pojmovno određenje taktike zaštite i spasavanja u katastrofama sa posebnim osvrtom na teorijsku evoluciju njegovog sadržaja i obima pojma. Detalјno se razmatra predmet taktike zaštite i spasavanja u katastrofama sa isticanjem njegovih glavnih etioloških i fenomenoloških dimenzija. Pored toga, objašnjavaju se izazovi i mogućnosti razvoja taktike zaštite i spasavanja u katastrofama i posebno se elaborira njena povezanost sa razvojem samih studija o katastrofama u najširem smislu. Ističe se da iako postoji bogata riznica naučnih saznanja o uzrocima i posledicama prirodnih opasnosti, one i dalјe izazivaju katastrofe, posebno u zemlјama u razvoju. Opisuju se izvori podataka o taktici zaštite i spasavanja u katastrofama koji se dobijaju prikuplјanjem i analiziranjem iz više različitih postojećih i generisanih baza podataka. Naglašava se da postoje različite istraživačke organizacije koje raspolažu većim brojem baza podataka u kojima se nalaze direktni ili indirektni izvori o taktici zaštite i spasavanju. Na kraju, daje se pregled osnovnih izvora podataka sa opisom njihovih karakteristika i samog značaja za ravoj teorije.

U drugom poglavlјu udžbenika razmatra se pojmovno određenje mera zaštite i spasavanja u katastrofama i sagledavaju se istorijski aspekti razvoja takvih mera od perioda nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas. Posebno se objašnjavaju različiti periodi razvoja nastanka i primene mera zaštite i spasavanja u praksi. Na jedan sistematičan i sveobuhvatan način elaboriraju se različite vrste mera zaštite i spasavanja u katastrofama: sistem ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja građana; evakuacija; mere potrage i spasavanja; asanacija terena, organizacija sahranjivanja leševa; osiguranje rizika od katastrofa; mobilizacija i zaštita kritične infrastrukture od katastrofa. U okviru dela koji se odnosi na evakuaciju lјudi u katastrofama, objašnjavaju se načini organizacije sprovođenja evakuacije i sam proces planiranja mera realizacije evakuacije. U okviru asanacije terena, posebna pažnja se posvećuje organizaciji sahranjivanja leševa nakon katastrofe. Na kraju, daje se pregled osnovnih karakteristika karakteristika prirodnih i antropogenih opasnosti kao uzroka katastrofa.

U trećem poglavlјu udžbenika iznose se konceptualne osnove upravlјanja merama zaštite i spasavanja u katastrofama. Sagledavaju se karakteristike i specifičnosti organizacije upravlјanja merama zaštite i spasavanja na različitim nivoima: strateškom, taktičkom i operativnom. U okviru taktičkog nivoa, sagledavaju se nadležnosti i načini postupanja štabova za upravlјanje merama zaštite i spasavanja. Zatim, u okviru operativnog nivoa upravlјanja merama zaštite i spasavanja, detalјno se elaboriraju nadležnosti rukovodilaca intervencija, procena bezbednosti postupanja, upravlјanje i kontrolisanje područja, upravlјanje informacijama i resursima, izveštavanje nakon katastrofe. Posebna pažnja pridaje se logističkim aspektima podrške upravlјanju merama zaštite i spasavanja. Razmatraju se zadaci i aktivnosti različitih odelјenja od značaja za logističku podršku: odelјenje za planiranje; odelјenje za materijalno snabdevanje; odelјenje za operacije; odelјenje za administrativno-pravna pitanja i finansije, kao i uloga informacionih sistema u procesu zaštite od katastrofa. Polazeći od neophodnosti poznavanja različitih sistema zaštite i spasavanja od katastrofa, daje se pregled karakteristika organizacije i načina funkcionisanja takvih sistema u Rusiji, Sjedinjenim američkim državama, Srbiji, Nemačkoj i Kini. Ne zanemarujući ogroman značaj različitih aspekata planiranja mera zaštite i spasavanja, sagledavaju se različite dimenzije prošlih katastrofa sa cilјem izvlačenja svih pouka i unapređenja sistema zaštite i spasavanja kako se takve posledice ne bi opet mogle ponoviti. U četvrtom trećem poglavlјu udžbenika se na jedan sveobuhvatan, logičan i sistematičan način sagledavaju različite uloge i zadaci interventno-spasilačkih službi u katastrofama kao što su policija, vatrogasno-spasilačke jedinice, služba hitne medicinske pomoći, vojske, jedinice civilne zaštite i drugih subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa. Posebna pažnja pridaje se razmatranju svih direktnih i indirektnih mera koje se preduzimaju u cilјu zaštite osoblјa interventno-spasilačkih službi tokom preduzimanja aktivnosti iz svoje nadležnosti. Pored toga, detalјno se opisuje oprema koju pripadnici spomenuti službi mogu koristiti u cilјu sprečavanja ili otklanjanja posledica prirodnih ili antropogenih opasnosti. Ne zapostavlјajući značaj konkretnih obuka, opisuju se različite aktivnosti i načini obučavanja pripadnika spomenutih službi. Uzimajući u obzir važnost funkcionisanja komunikacija u katastrofama, autor opisuje načine funkcionisanja različitih komunikacionih mreža u katastrofama. Na kraju, daje se pregled različitih procedura za sprovođenje operacija dekontaminacije i asanacije terena. Razmatraju se aktivnosti hitne i masovne dekontaminacije u kontekstu različitih katastrofa.

Od petog do desetog poglavlјu udžbenika daje se pregled najznačajnijih taktičkih principa i preporuka u pogledu zaštite i spasavanja, odnosno preduzimanja konkretnih operativno taktičkih i tehničkih mera i radnji u različitim katastrofama izazvanim prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima. Detalјno se opisuju i analiziraju taktički principi zaštite i spasavanja lјudi u različitim spomenutim opasnostima. Uz to, posebna pažnja posvećuje se pitanjima pojmovnog određena i karakteristikama takvih opasnosti od značaja za zaštitu i spasavanje. Pored toga, preispituju se, formulišu i proučavaju organizacija i konkretne mere zaštite u katastrofama. Razjašnjavaju se i opisuju organizacija spasilačkih aktivnosti u katastrofama izazvanim zemlјotresima, klizištima, odronima i vulkanskim erupcijama. Sledstveno tome, za svaku od spomenutih opasnosti, sagledavaju se karakteristike samih opasnosti, organizacija i mere zaštite, kao i organizacija spasilačkih aktivnosti.

ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA

Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija Autori: prof. dr Vladimir M. Cvetković i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić Zbirka propiAsa iz oblasti vanrednih situacija, namenjena je svim pripadnicima interventno-spasilačkih službi odnosno snagama sistema zaštite i spasavanja (Sektor za vanredne situacije, policija, vojska, služba hitne medicinske pomoći, gorska služba za spasavanje, jedinice civilne zaštite opšte i posebne namene, dobrovolјna vatrogasna društva) koji se u svom radu susreću sa reagovanjem u uslovima katastrofa, ali i subjektima zaštite i spasavanja, odnosno zaposlenima u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave na poslovima koji se odnose na upravlјanje rizicima od katastrofa.

Osim toga, namenjena je za polaganje stručnog ispita iz oblasti procene rizika od katastrofa predviđenog Pravilnikom o programu, načinu i troškovima polaganja stručnog ispita, postupku izdavanja i izgledu licence za procenu rizika. Pored toga, namenjena je i za polaganje stručnog ispita zaštite od požara predviđenog Pravilnikom o posebnoj obuci i polaganju stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara. Na kraju, može se istaći i da je zbirka namenjena istraživačima i stručnjacima iz oblasti studija katastrofa, kao i studentima Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti, Kriminalističko-policijskog univerziteta, Geografskog fakulteta u Beogradu, Pravnog fakulteta u Novom Sadu i drugih srodnih institucija. Zbirka propisa predstavlјa izbor postojećih, relevantnih strateških, zakonskih i podzakonskih propisa na osnovu kojih se zasniva sistem zaštite i spasavanja lјudi i njihove imovine za vreme katastrofa u Republici Srbiji, kao i najznačajnijih međunarodnih strateških dokumenata iz ove oblasti.

Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija predstavlјa prvo izmenjeno i dopunjeno izdanje Zbirke propisa iz oblasti upravlјanja rizicima od katastrofa koja je objavlјena 2019. godine. Promene zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti vanrednih situacija dovele su do neophodnosti pripreme prvog izmenjenog i dopunjenog izdanja sa izmenjenim naslovom. Sistematizovana je u veći broj poglavlјa kao što su: I – Nacionalne strategije, II – Zakonska regulativa iz oblasti vanrednih situacija, III – Podzakonski akti iz oblasti vanrednih situacija. Nacionalni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa veoma je detalјno uređen i obuhvata više zakona i podzakonskih akata: Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravlјanju vanrednim situacijama; Zakon o zaštiti od požara; Zakon o zaštiti životne sredine; Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti; Zakon o transportu opasne robe; Zakon o transportu opasnog tereta; Zakon o vodama; Zakon o Crvenom krstu; Zakon o eksplozivnim materijama, zapalјivim tečnostima i gasovima; Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodenom saobraćaju; Zakon o javnom zdravlјu; Zakon o obnovi nakon elementarne nepogode; Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj zaštiti; Zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu; Zakon o dobrovolјnom vatrogastvu i Zakon o kritičnoj infrastrukturi itd. Zbirku propisa iz oblasti vanrednih situacija posvećujemo pripadnicima snaga (štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilačke jedinice, policija, Vojska Srbije, Crveni krst Srbije, Gorska služba spasavanja Srbije) i subjektima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, privrednim društvima i građanima) kao i članovima Naučno-stručnog društva za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama, Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa i studentima Fakulteta bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu.

Referenca: Cvetković, V., Čaušić, L. (2022). Zbirka propisa iz oblasti vanrednih situacija. Beograd: Naučno-stručno društo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Možete preuzeti zbirku propisa klikom na sliku korica knjige.

Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama

Nakon desetogodišnjeg bavljenja nastavno-naučnim radom u oblasti studija katastrofa na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, stekli su se naučni i pedagoški uslovi da napišem udžbenik koji predstavlja sintezu svih različitih segmenata teorijskih dostignuća u domenu savremenog upravljanja rizicima od katastrofa. Reč je o relativno mladoj naučnoj disciplini na ovim prostorima i prvom delu u kojem se sistematski i sveobuhvatno elaboriraju sve mere i aktivnosti koje savremeni menadžeri rizika od katastrofa moraju preduzimati u različitim fazama (ublažavanje, priprema, odgovor i oporavak) savremenog upravljanja u katastrofama, kako bi se sprečile ili smanjile negativne posledice sve učestalijih prirodnih i tehničko-tehnoloških opasnosti.

Udžbenik je namenjen studentima osnovnih, master i doktorskih studija na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu i na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, ali i široj naučnoj i stručnoj čitalačkoj publici (istraživači u oblasti studija bezbednosti interventno-spasilačkih službi i dr.) koja sve više uviđa neophodnost detaljnijeg razumevanja multidisciplinarnog pristupa identifikovanju, analizi i tretmanu rizika od katastrofa. Sadržaj udžbenika je usklađen s nastavnim planom i programom predmeta Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, koji se izučava na trećoj godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu bezbednosti. Prilikom pisanja udžbenika posebno se vodilo računa o ispunjenosti standarda u vezi s naučno-stručnim, pedagoškim i didaktičko-metodičkim zahtevima, zbog čega je korišćena i obimna naučno-stručna građa mnogih relevantnih stranih i domaćih autora. Osim toga, autor je u pisanju udžbenika koristio pravu riznicu svojih naučnih i stručnih radova koji su naučno verifikovani od strane brojnih međunarodnih i domaćih recenzenata. Osim toga, većina rezultata istraživanja koja sam sproveo u zemlji i u inostranstvu inkorporirana je u udžbenik s ciljem njegovog obogaćivanja naučno verifikovanim činjenicama. Neprocenjivo iskustvo u radu sa studentima omogućilo je da tekst bude oslobođen dodatnog naučnog promišljanja koje bi otežalo usvajanje osnovnih znanja u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa.

Autor je učinio napor na stručnom, naučnom i pedagoškom planu, ali i pored toga mogući su propusti. Zato sve dobronamerne primedbe i sugestije sa zahvalnošću prihvatam. Prvo izdanje udžbenika ima i određena ograničenja kao posledicu nedovoljne teorijske razvijenosti naučne discipline i tek treba da doprinese stvaranju uslova za izgradnju teorije. Posebno bih naglasio da udžbenik predstavlja prvo takvo štivo objavljeno na srpskom jeziku na našim prostorima što će umnogome značiti unapređivanju znanja i profesionalnih kompetencija široj stručnoj javnosti. Udžbenik je nastao pod velikim uticajem prof. dr Vladimira Jakovljevića, šefa Katedre studija upravljanja u vanrednim situacijama i ekološke bezbednosti na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, kao i prof. dr Dragana Mlađana i prof. dr Bobana Milojkovića s Kriminalističko-policijskog univerziteta, koji su me nesebično i s puno entuzijazma uveli u nastave i istraživanja u oblasti studija katastrofa. Posebno zahvaljujem recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, prof. dr Bobanu Milojkoviću i prof. dr Želimiru Kešetoviću, kao i urednicima prof. dr Srđanu Milašinoviću i prof. dr Draganu Mlađanu, koji su umnogome doprineli modernosti i unapređenju strukturiranosti i sadržajnosti udžbenika.

Nesebično zahvaljujem i ostalim profesorima i naučnim istraživačima, koji su svojim naučnim radovima direktno ili indirektno doprineli razvoju upravljanja rizicima od katastrofa kao važne naučne discipline, a pre svega prof. dr Stanimiru Kostadinovu, prof. dr Jasmini Gačić, prof. dr Slobodanu Miladinoviću, prof. dr Aleksandri Ljuštini, prof. dr Dejanu Boškoviću i doc. dr Ivanu Novkoviću. Naravno, za neprocenjivu podršku zahvalan sam i članovima Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, kao i mojim studentima, budućim menadžerima rizika od katastrofa, koji su svojim stručnim polemikama, sugestijama i idejama probudili ono najlepše i najjače u meni i podstakli me da smognem snage, strpljenja i energije da napišem svoje prvo udžbeničko delo. Na kraju, svojoj porodici i prijateljima srdačno zahvaljujem za razumevanje, ljubav i podršku koje su mi svakodnevno pružali tokom pisanja.

Posveta

Udžbenik Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama posvećujem studentima Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Kriminalističko-policijskog univerziteta, budućim profesionalnim menadžerima bezbednosti i kriminalistima koji će biti zaokupljeni izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti. Sledite svoje snove i ne dopustite da vas bilo kakva prepreka zaustavi na tom putu, jer imate i snage i energije da promenite svet. Verujte u sebe i snovi će vam se obistiniti.

Referenca: Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

UPRAVLJANJE U NUKLEARNIM KATASTROFAMA

Knjiga ,,Upravljanje u nuklearnim katastrofama“ predstavlja originalno, sveobuhvatno i prvo delo na našim prostorima u kojem se prikazuju rezultati teorijskog i empirijskog istraživanja karakteristika različitih faza integrisanog upravljanja u nuklearnim katastrofama, kao što su: prevencija i ublažavanje rizika od nuklearnih katastrofa; pripremljenost građana, lokalnih zajednica i države za nuklearne katastrofe; odgovor (mere zaštite i spasavanja sa taktikom njihove primene) i oporavak od posledica nuklearnih katastrofa. Pored toga, autori na vrlo intuitivan, pristupačan i razumljiv način opisuju složenu fenomenologiju nuklearnih katastrofa sa posebnim osvrtom na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe i nuklearni terorizam kao jednu od najozbiljnijih pretnji bezbednosti u XXI veku.

Pored sveobuhvatnih teorijskih elaboracija, u naučnoj monografiji autori predstavljaju rezultate kvantitativnog istraživanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika ispitanika na njihove stavove o brojnim relevantim pitanjima iz oblasti upravljanja u nuklearnim katastrofama (percepcija rizika i strahovi o nuklearnim katastrofama, percepcija o prihvatanju i odbijanju korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, multidimenzionalna pripremljenost građana, lokalnih zajednica, države i interventno-spasilačkih službi (policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i službe hitne medicinske pomoći) za reagovanje u nuklearnim katastrofama, percepcija pozitivnih i negativnih perspektiva izmene zakonske regulative o izgradnji nuklearnih elektrana u Srbiji).

Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je nekoliko stotina građana, na području grada Beograda, korišćenjem metode snežne grudve. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA), T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati naučnog istraživanja umnogome doprinose unapređenju teorijskog i empirijskog fonda naučnih saznanja koja se mogu iskoristiti za kreiranje strategija i programa unapređenja pripremljenosti stanovništva za reagovanje u različitim nuklearnim i radiološkim katastrofama.

Autori zahvalјuju recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovlјeviću, prof. dr Srđanu Milašinoviću i prof. dr Bojanu Jankoviću, koji su umnogome doprineli modernosti i unapređenju strukturiranosti i sadržajnosti naučne monografije. Posebnu zahvalnost autori duguju svojim porodicama koje su nam pružile nesebičnu podršku i bili oslonac tokom pisanja monografije. Veliku podršku, autori duguju i Naučno-stručnom društvu za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodnom institutu za istraživanje katastrofa, bez čije naučne, logističke i finansijske podrške knjiga ne bi ugledala svetlost dana.

Referenca – Cvetković, V., & Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

MITOVI O KATASTROFAMA: ISTINE I ZABLUDE

Knjiga ,,Mitovi o katastrofama: istine i zablude“ predstavlja bogatu riznicu podataka o najaktuelnijim i praktikovanim mitovima iz oblasti studija katastrofa, koji se razlikuju po svojoj morfologiji i društvenoj funkcionalnosti. Vešto i pronicljivo objašnjavajući suprotstavljene načine interpretacije ponašanja ljudi u uslovima katastrofa, autori na interesantan, znalački i dovitljiv način elaboriraju opšte mitove o katastrofama, mitove iz domena zdravstva, kao i iz domena pružanja humanitarne pomoći. Neprekidno tragajući za otkrivanjem istine i zablude, autori na virtuozan i naučno prihvatljiv stil preispituju mnogobrojne mitove: prirodne katastrofe su izuzetni i retki događaji; katastrofe ubijaju nasumično bez poštovanja ekonomskog ili socijalnog statusa; tehnologije će spasiti svet od prirodnih katastrofa; zemljotresi su prirodne opasnosti koje prouzrokuju velike ljudske žrtve; prirodne katastrofe slabe moral pogođene zajednice; neodlučnost ljudi za evakuaciju u uslovima katastrofa; nakon katastrofe, stvari se vraćaju u normalu kroz nekoliko nedelja; privremena naselja su idealna stambena rešenja za žrtve katastrofe; preopterećenost najbliže bolnice pacijentima nedaleko od mesta katastrofe; donacije krvi su u uslovima katastrofa neophodne; žrtve katastrofa razvijaju „Sindrom katastrofe“; prirodne katastrofe stvaraju epidemije zaraznih bolesti; mit o paničnom ponašanju ljudi u uslovima katastrofa; katastrofe prouzrokuju antisocijalno ponašanje itd.

Uvreženost i opšteprihvaćenost spomenutih mitova o katastrofama, naprosto nameću potrebu sprovođenja multimetodskih istraživanja, imajući u vidu da njihovo praktikovanje unapređuje ili unazađuje organizovanje integrisane i efikasne zaštite ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i antropogenih katastrofa. Osim neprocenjivih teorijskih elaboracija, autori u naučnoj monografiji predstavljaju impresivne i obilne rezultate kvantitativnog istraživanja u kojem se ispituje nivo praktikovanja mitova o katastrofama. Polazeći od činjenice da je svako ponašanje koje nije zasnovano na naučnim činjenicama domen mitskog tumačenja stvarnosti, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje na području Beograda, na uzorku od preko 250 ispitanika. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: Standardna višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse, T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati istraživanja prikazanog u monografiji mogu biti iskorišćeni od strane donosioca odluka u Srbiji za potrebe unapređenja sveobuhvatne pripremljenosti za reagovanje u prirodnim i antropogenim katastrofama.

Referenca – Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI UPRAVLJANJA RIZICIMA OD KATASTROFA

Upravljanje rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa predstavlja sistematski i multi-sektorski pristup čije korišćenje omogućava sprečavanje novih i smanjenje postojećih rizika. Jačanje državnih mehanizama smanjenja rizika od katastrofa je nezamislivo bez donošenja i usvajanja većeg broja strateških, zakonskih i podzakonskih propisa koji direktno ili indirektno uređuju spomenutu oblast. Potreba za usredsređenim delovanjem država na planu smanjenja rizika od katastrofa, prema Sendai okviru za smanjenje rizika od katastrofa, zahteva razumevanje rizika od katastrofa; jačanje sistema upravljanja rizicima od katastrofa u cilju upravljanja rizicima; ulaganje u smanjenje rizika od katastrofa u cilju jačanja otpornosti; unapređenje spremnosti za delotvorno reagovanje u slučaju katastrofa i izgradnja boljeg sistema od onog pre katastrofe u toku obnove, sanacije i rekonstrukcije. Rukovodioci i pripadnici subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji imaju obavezu da poznaju i primenjuju propise koji se direktno/indirektno odnose na oblast katastrofa u cilju realizacije pravovremenih, stručnih i zakonski utemeljenih aktivnosti sprovođenja pripreme, ublažavanja, odgovora i oporavka od posledica katastrofa.

Rukovodeći se time, u izdanju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama odštampana je prva sveobuhvatna ,,Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa“ u Republici Srbiji. Polazeći od višegodišnjeg iskustva autora u naučno-istraživačkom radu, nakon detaljnih analiza odabrani su svi postojeći i relevantni strateški, zakonski i podzakonski propisi na osnovu kojih se zasniva sistem zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine za vreme katastrofa na području Republike Srbije. Pored nacionalnih zakonskih i podzakonih rešenja, zbirka propisa sadrži i najznačajnije međunarodne akte koji uređuju oblast upravljanja rizicima od katastrofa.

Zbirka propisa namenjena je za polaganje stručnog ispita iz oblasti procene rizika predviđenog Pravilnikom o programu, načinu i troškovima polaganja stručnog ispita, postupku izdavanja i izgledu licence za procenu rizika. Pored toga, namenjena je i za polaganje stručnog ispita zaštite od požara predviđenog Pravilnikom o posebnoj obuci i polaganju stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara. Takođe, namenjena je i svim pripadnicima interventno-spasilačkih službi (sektor za vanredne situacije, policija, vojska, služba hitne medicinske pomoći, gorska služba za spasavanje, jedinice civilne zaštite opšte i posebne namene, dobrovoljna vatrogasna društva) koji se u svom radu susreću sa reagovanjem u uslovima katastrofa, ali i zaposlenima u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave na poslovima koji se odnose na upravljanje rizicima od katastrofa. I na kraju, zbirka je namenjena istraživačima iz oblasti studija katastrofa, kao i studentima Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti, Kriminalističko-policijskog univerziteta, Geografskog fakulteta i drugih srodnih institucija.

Referenca – Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2019). Zbirka propisa iz oblast upravlјanja rizicima od katastrofa. Beograd: Naučno stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama.

BEZBEDNOSNI RIZICI I KATASTROFE

Praktikum ,,Bezbednosni rizici i katastrofe” je namenjen studentima osnovnih i master akademskih studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Kriminalističko-policijskog univerziteta i drugih fakulteta, radi njihovog uvođenja u nastavno-naučnu disciplinu iz oblasti studija katastrofa. Praktikum je napisan na osnovu višegodišnjeg iskustva koje autor ima u oblasti naučno-istraživačkog i nastavnog rada u spomenutoj oblasti. Namenjen je realizaciji teorijskih i praktičnih vežbi studenata sa ciljem olakšavanja procesa učenja gradiva iz oblasti bezbednosnih rizika i katastrofa. Polazeći od multidisciplinarnosti predmeta proučavanja, praktikum se sastoji od brojnih teorijskih vežbi koje usmeravaju studente na najbitnije segmente gradiva, motivišući ih da se uključe u realizaciju časova na predviđenim vežbama. Praktikum obuhvata sledeće nastavne teme: I – Metodološke osnove istraživanja katastrofa; II – Fenomenologija katastrofa i opasnosti; III – Ugroženost od katastrofa; IV – Otpornost na katastrofe; V – Integrisano upravljanje rizicima od katastrofa; VI – Prevencija i ublažavanje rizika od katastrofa; VII – Pripremljenost za prirodne i antropogene katastrofe; VIII – Zaštita od prirodnih i antropogenih katastrofa; IX – Oporavak od prirodnih i antropogenih katastrofa; X – Informacioni sistemi i upravljanje rizicima od katastrofa; XI – Međunarodna saradnja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Svaki deo se sastoji od nekoliko vežbi u okviru kojih je studentima na samom početku dato uvodno razmatranje, zatim zadaci za vežbe i pitanja za diskusiju. Praktikum je napisan na osnovu većeg broja knjiga koje je autor napisao: Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama; Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa; Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode; Prirodne katastrofe i obrazovanje; Policija i prirodne katastrofe; Evakuacija u prirodnim katastrofama; Percepcija rizika od vanrednih situacija itd. Takođe, prilikom pisanja praktikuma obuhvaćena je najnovija naučna literatura iz oblasti studija katastrofa. Autor iskazuje posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, prof. dr Srđanu Milašinoviću, koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili praktikum. Posebnu zahvalnost autor duguje uredniku prof. dr Bojanu Jankoviću koji je svojim sugestijama i komentarima posebno unapredio praktikum. Takođe, autor zahvaljuje i Jovani Martinović koja je svojim stručnim sugestijama unapredila dizajn i kvalitet knjige.

Rukovodeći se višegodišnjim iskustvom u radu sa studentima u okvirima predmeta iz oblasti studija katastrofa, stekli su se nastavni, naučni i pedagoški uslovi za pisanje praktikuma ,,Bezbednosni rizici i katastrofe“. Sistematizacija vežbi i cilјeva učenja prilagođena je nastavnim planovima i programima predmeta ,,Bezbednosni rizici i katastrofe“, ,,Upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama“, ,,Zaštita od prirodnih i antropogenih katastrofa“. U prvom delu praktikuma koji se odnosi na ,,Metodološke osnove istraživanja katastrofa” studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: metode istraživanja katastrofa; izvori podataka o katastrofama; teorijski okviri izučavanja katastrofa: teorije spremnosti, ugroženosti, otpornosti, kompleksnih sistema, planiranog ponašanja, urgentnih normi, odlučivanja, simboličkog interakcionizma itd.; i paradigme u studijama katastrofa: inženjerstva, ponašanja, razvoja i složenosti. Realizacijom vežbi iz spomenutih sadržaja stiču se osnovna znanja usmerena ka sledećim cilјevima: razumevanje evolucije sistematskog proučavanja katastrofa i mogućnosti upravlјanja njihovim posledicama; upoznavanje sa osnovnim odlikama istraživanja u studijama katastrofa; opisivanje istraživačkih tradicija u oblasti studija katastrofa; prepoznavanje heurističkog pristupa istraživanja iz oblasti katastrofa; upoznavanje sa trenutnim izazovima i mogućnostima razvoja studija katastrofa itd. Nadovezujući se na teorijske elaboracije metodoloških osnova istraživanja katastrofa, drugi deo praktikuma se odnosi na ,,Fenomenologiju katastrofa i opasnosti”. U okviru tog dela, studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: pojam, priroda i karakteristike opasnosti; pojam i karakteristike katastrofa; klasifikacija opasnosti i katastrofa; litosferske katastrofe; atmosferske katastrofe; biosferske katastrofe; katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima; katastrofe izazvane upotrebom oružja za masovno uništavanje; posledice katastrofa; tendencije i prostorno-vremenska distribucija katastrofa; mitovi, etika, modeli i katastrofe. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određenja opasnosti i katastrofa, klasifikacije opasnosti i katastrofa, pojmovnog određenja zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, različitih vrsta tehničko-tehnoloških opasnosti, različitih vrsta oružja za masovno uništavanje, razumevanje različitih perspektiva posledica katastrofa, tendencija i prostorno-vremenskih distribucija katastrofa, mitova o katastrofama, etičkih pitanja i modela; upoznavanje osnovnih karakteristika opasnosti, različitih vrsta katastrofa, upoznavanje sa različitim kriterijumima klasifikasije katastrofa, upoznavanje sa osnovnim karakteristikama zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, različtih vrsta tehničko-tehnoloških opasnosti, različtih vrsta oružja za masovno uništavanje, upoznavanje sa zdravstvenim, fizičkim, ekološkim, ekonomskim i psihološkim posledicama katastrofa, upoznavanje sa katastrofama kroz istorijsku perspektivu i posledicama koje mogu prouzrokovati mitovi o katastrofama; opisivanje prirode opasnosti, karakteristika različitih prirodnih i antropogenih katastrofa, oprečnih perspektiva klasifikacije katastrofa, različitih vrsta zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, nuklearnih i radioloških katastrofa, industrijskih i transportnih katastrofa, katastrofa izazvanih opasnim materijama, ratnim razaranjima i požarima, opisivanje nuklearnog, biološkog, hemijskog i radiološkog oružja, kao i eksploziva visoke razorne moći, opisivanje karakteristika različitih posledica katastrofa, opisivanje katastrofa u svetskom i nacionalnom geoprostoru i etičkih principa u procesu upravlјanja rizicima o katastrofama; prepoznavanje najznačajnijih prirodnih i antropogenih opasnosti, različitih dimenzija katastrofa, osnovnih principa klasifikacije katastrofa, uzroka nastanka spomenutih katastrofa, prepoznavanje direktnih i indirektnih uzroka nastanka hidrosferskih, atmosferskih i biosferskih katastrofa, različitih uzroka nastanka katastrofa izazvanih tehničko-tehnološkim opasnostima i zloupotrebom oružja za masovno uništavanje, različitih dimenzija i mogućnosti za sprečavanje i ublažavanje posledica katastrofa, mogućnosti korišćenja različitih baza podataka o katastrofama i različitih modela za interpretaciju komplikovane prirode stvarnosti. Shodno proaktivnom delovanju lјudi u cilјu ublažavanja budućih posledica katastrofa, četvrti deo se odnosi na ,,Otpornost na katastrofe” i obuhvata vežbe koje se odnose na: pojam i karakteristike otpornosti na katastrofe; dimenzije otpornosti na katastrofe; analiza i merenje otpornosti: globalni indikatori; lokalni indikatori otpornosti na katastrofe; unapređenje i komponente otpornosti na katastrofe.

Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju razumevanje osnovnih karakteristika definicije otpornosti na katastrofe, različitih dimenzija otpornosti na katastrofe, načina analize i merenja otpornosti, lokalnih indikatora otpornosti na katastrofe, mnogostrukih načina unapređenja otpornosti na katastrofe; upoznavanje sa: različitim definicijama otpornosti na katastrofe, otpornošću kao biofizičkim i socijalnim atributom i atributa određenog područja, evolucijom razvoja indikatora za merenje otpornosti na katastrofe, osnovnim karakteristikama različitih indikatora za merenje otpornosti na katastrofe, kao i sa širokim spektrom aktivnosti za unapređenje kapaciteta lokalnih zajednica za ublažavanje rizika od katastrofa; opisivanje multidisciplinarnog okvira otpornosti na katastrofe, trodimenzionalnog modela otpornosti na katastrofe, različitih globalnih indikatora otpornosti na katastrofe, konkretnih indikatora za merenje otpornosti na specifične katastrofe i komunikacionih strategija za integrisano ublažavanje rizika od katastrofa; prepoznavanje multidisciplinarnog okvira za razumevanje otpornosti na katastrofe, osnovnih karakteristika četvorodimenzionalnog okvira otpornosti koji obuhvata robusnost, redundanciju, snalažlјivost i brzinu, sticanje znanja o osnovnim karakteristikama otpornosti građana, domaćinstva i lokalne zajednice, inženjerska, institucionalna i ekološka otpornost, prepoznavanje obeležja raznovrsnih indikatora otpornosti na katastrofe, osnovnih prednosti i nedostataka lokalnih indikatora za merenje otpornosti na katastrofe i osnovnih karakteristika konceptualnog pregleda komunikacionih strategija za unapređenje otpornosti na katastrofe. U okviru petog dela praktikuma koji se odnosi na ,,Integrisano upravlјanje rizicima od katastrofa“ obuhvaćene su vežbe koji se odnose na: pojam, vrste i karakteristike rizika od katastrofa; proces upravlјanja rizicima od katastrofa; konceptualni okvir i indikatori upravlјanja rizicima od katastrofa; modeli procene rizika od katastrofa; mape rizika i problemi analize rizika; metodologija procene rizika; informisanje javnosti o rizicima od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određenja rizika od katastrofa i procesa upravlјanja rizicima od katastrofa, konceptualnog okvira upravlјanja rizicima od katastrofa, modela procene rizika od katastrofa, metodologije procene rizika od katastrofa i načina informisanja javnosti o rizicima od katastrofa; upoznavanje sa: različitim vrstama rizika od katastrofa, klјučnim koracima u procesu upravlјanja rizicima od katastrofa, osnovnim indikatorima upravlјanja rizicima od katastrofa, klјučnim parametrima za ocenjivanje modela procene rizika, različitim mapama rizika od katastrofa, procedurama informisanja javnosti o rizicima od katastrofa; opisivanje karakteristika rizika od katastrofa, konceptualnog pregleda integrisanog upravlјanja rizicima od katastrofa, konkretnih indikatora upravlјanja rizicima od katastrofa, specifičnih dinamičkih modela, različitih problema procene rizika, metoda prikuplјanja i diseminacije informacija o rizicima; prepoznavanje različitih koncepata upravlјanja u katastrofama, osnovnih karakteristika različitih faza upravlјanja, prednosti i nedostataka indikatora upravlјanja rizicima od katastrofa, različitih konceptualnih okvira smanjenja rizika od katastrofa, metoda procene rizika od katastrofa, kao i načina funkcionisanja informisanja o rizicima od katastrofa u praksi. Polazeći od značaja proaktivnog sprečavanja ili ublažavanja posledica katastrofa, šesto poglavlјe se odnosi na ,,Prevenciju i ublažavanje rizika od katastrofa“ i u okviru njega se obrađuju sledeće nastavne jedinice: Pojam ublažavanja rizika od katastrofa; Strategije i mere za ublažavanje rizika od katastrofa; Funkcije ublažavanja rizika od katastrofa; Ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih prirodnim opasnostima; Ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih tehničko-tehnološkim opasnostima; Društvene mreže i smanjenje rizika od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje klјučnih cilјeva ublažavanja rizika od katastrofa, kratkoročnih i dugoročnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, funkcija ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti ublažavanja rizika od litosferskih katastrofa, načina ublažavanja rizika od tehničko-tehnoloških katastrofa, načina korišćenja društvenih mreža u procesu upravlјanja u katastrofama; upoznavanje sa: osnovnim karakteristikama ublažavanja rizika, osnovnim strategijama za ublažavanje rizika, načinima smanjenja verovatnoće nastanka katastrofa, karakteristikama konkretnih mera ublažavanja rizika od katastrofa, konkretnim merama ublažavanja rizika od tehničko-tehnoloških katastrofa, osnovnim karakteristikama korišćenja društvenih mreža u procesu upravlјanja u katastrofama; opisivanje specifičnih stadijuma nastanka i razvoja katastrofe, opštih strukturnih i nestrukturnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, načina smanjenja posledica od katastrofa, načina ublažavanja rizika od hidrosferskih katastrofa, različitih mera ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti korišćenja društvenih mreža u cilјu ublažavanja rizika od katastrofa; prepoznavanje konkretnih strukturnih i nestrukturnih mera ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti primene konkretnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, različitih mogućnosti za izbegavanje ili transfer rizika, mogućnosti za ublažavanje rizika od katastrofa, mogućnosti korišćenja mera za ublažavanje rizika od katastrofa, osnovnih karakteristika različitih društvenih mreža. U okviru sedmog poglavlјa koji se odnosi na ,,Pripremlјenost za prirodne i antropogene katastrofe“ razrađuju se sledeći nastavni sadržaji: baze podataka o rizicima od katastrofa; vrste i karakteristike pripremlјenosti za reagovanje na katastrofe; faktori uticaja na pripremlјenost za katastrofe; pripremlјenost za katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima; planiranje u uslovima katastrofa; oprema i zalihe za reagovanje u uslovima katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: Razumevanje pojmovnog određenja pripremlјenosti i različitih vrsta pripremlјenosti za katastrofe, različitih načina obučavanja građana, pripremlјenosti za katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima, osnovnih karakteristika procesa planiranja u uslovima katastrofa, neophodnosti posedovanja opreme i zalihe za reagovanje; upoznavanje sa: različitim definicijama pripremlјenosti, razlikama u pripremlјenosti shodno demografskim i socio-ekonomskim faktorima, značajem obrazovanja u procesu ublažavanja rizika od katastrofa, konkretnim merama pripremlјenosti za reagovanje, različitim fazama planiranja, konkretnim i neophodnim zalihama i opremom; opisivanje sadržaja i obima pojma pripremlјenosti, različitih dimenzija pripremlјenosti, budućih pravaca razvoja visokog obrazovanja, načina pripremlјenosti za različite vrste tehničko-tehnoloških katastrofa, osnovnih planova zaštite i spasavanja, razloga za posedovanje opreme i zalihe za reagovanje; prepoznavanje osnovnih karakteristika različitih definicija pripremlјenosti, osnovnih karakteristika pripremlјenosti, uloge porodice u procesu smanjenja rizika od katastrofa, različitih prednosti i nedostataka mera pripremlјenosti za tehničko-tehnološke katastrofe, pravnog okvira planiranja u uslovima katastrofa i mogućnosti za korišćenje opreme i zalihe za reagovanje. Kada proaktivne mere ne ostvare svoju svrhu, pristupa se preduzimanju nizu reaktivnih mera sa cilјem zaštite i spasavanja lјudi u uslovima katastrofa. Upravo zato, osmo poglavlјe se odnosi na ,,Zaštitu od prirodnih i antropogenih katastrofa“ i u okviru njega obrađuju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam zaštite od prirodnih i antropogenih katastrofa; Planiranje i mere zaštite od katastrofa; Organizacija i nadležnosti interventno-spasilačkih službi; Volontiranje u uslovima katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određena zaštite odnosno odgovora na rizike od katastrofa, procesa planiranja mera zaštite od katastrofa, nadležnosti različitih interventno-spasilačkih službi, karakteristika volontiranja u uslovima katastrofa, načina funkcionisanja medija u uslovima katastrofa; upoznavanje sa: osnovnim principima zaštite od katastrofa, konkrentim merama zaštite od katastrofa, organizacijom rada na strateškom, taktičkom i operativnom nivou, različitim vrstama volontiranja, preporukama u radu sa novinarima; opisivanje različitih mehanizama zaštite od katastrofa, procedura primene mera zaštite od katastrofa, rada službi u uslovima katastrofa, motiva za volontiranje u uslovima katastrofa, načina medijskog izveštavanja; prepoznavanje osnovnih mera zaštite od katastrofa, različitih taktičkih mogućnosti primene mera zaštite od katastrofa, taktike postupanja različitih službi u katastrofama, barijera volontiranja u uslovima katastrofa i barijera u radu sa medijskim organizacijama. Nakon preduzetih mera zaštite i spasavanja lјudi u uslovima katastrofa, pristupa se kratkoročnom i dugoročnom oporavku od prirodnih i antropogenih katastrofa. U okviru devetog poglavlјa razmatraju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam i faze oporavka od katastrofa; Dimenzije i izazovi oporavka od katastrofa; Planiranje oporavka od katastrofa; Organizaciona pitanja oporavka od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje načina definisanja oporavka od katastrofe, različitih dimenzija oporavka od katastrofa, procesa planiranja oporavka od katastrofa, organizacionih dimenzija oporavka od katastrofa; upoznavanje sa: faktorima od kojih zavisi uspešnost oporavka od katastrofa, mnogobrojnim faktorima koji utiču na oporavak od katastrofa, različitim vrstama planiranja, različitim mogućnostima korišćenja donacija; opisivanje mera oporavka od katastrofa, raznovrsnih izazova oporavka od katastrofa, karakteristika kratkoročnog i dugoročnog planiranja oporavka od katastrofa, izazova sa kojima se susreću menadžeri rizika od katastrofa u procesu planiranja oporavka od katastrofa; prepoznavanje vremenskog perioda u kojem se preduzimaju različite aktivnosti, različitih društveno-psiholoških faktora oporavka od katastrofa, sticanje znanja o obnavlјanju usluga nakon katastrofa i oporavku kritične infrastrukture, prepoznavanje različitih modela oporavka od katastrofa i kompleknosti oporavka od katastrofa. U okviru desetog poglavlјa koje se odnosi na ,,Informacione sisteme podrške upravlјanju u katastrofama“ razmatraju se sledeći nastavni sadržaji: Baze podataka o rizicima od katastrofa; servisi za upravlјanje rizicima od katastrofa; Geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika od katastrofa; Pametni sistemi odgovora na katastrofe. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje mogućnosti korišćenja baza podataka o rizicima od katastrofa, načina funkcionisanja servisa copernicus, ukupnog potencijala geografskih informacionih sistema za smanjenje rizika od katastrofa, načina korišćenja pametnih sistema odgovora na katastrofe; upoznavanje sa: osnovnim karakteristikama različitih baza podataka, servisa za mapiranje rizika od opasnosti, geografskih informacionih sistema, različitim alatima i njihovim mogućnostima; opisivanje osnovnih cilјeva razvijanja informacionih sistema, najvažnijih cilјeva unapređenog informacionog sistema za požare, osnovnih interaktivnih podsistema, globalnog monitoring centra za požare; prepoznavanje načina korišćenja različitih baza podataka o katastrofama, mogućnosti korišćenja satelitskog dalјinskog očitavanja i pametnih mobilnih mreža, uslova za korišćenje složenih geografskih informacionih sistema i osnovnih karakteristika inicijativa za procenu gubitaka od katastrofa.

U okviru jedanaestog poglavlјa ,,Međunarodna saradnja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa“ obrađuju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam i karakteristike međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika od katastrofa; Institucionalne i pravne osnove međunarodne saradnje u oblasti katastrofe; Postupci i preduslovi za traženje međunarodne pomoći u slučaju katastrofa i međunarodne i regionalne organizacije relevantne za smanjenje rizika od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: Razumevanje pravnog okvira međunarodne saradnje u katastrofama, institucionalne osnove međunarodne saradnje u oblasti katastrofa, postupka traženja međunarodne pomoći u katastrofama, međunarodnih organizacija relevantnih za smanjenje rizika od katastrofa; upoznavanje sa: procedurama traženja i pružanja međunarodne pomoći, pravnim osnovama međuanrodne saradnje u oblasti katastrofa, procedurama slanja međunarodne pomoći u katastrofama, regionalnim organizacijama relevantnim za smanjenje rizika od katastrofa; opisivanje karakteristika međunarodne saradnje u oblasti katastrofe, osnovnih karakteristika saradnje u oblasti katastrofe, poteškoća prilikom slanja i primanja međunarodne pomoći u katastrofama, nadležnosti različitih organizacija relevantnih za smanjenje rizika od katastrofa; prepoznavanje poteškoća u međunarodnoj saradnji u oblasti katastrofa, prepoznavanje osnovnih principa okvira iz sendaja, različitih načina pružanja pomoći ugroženim lјudima i osnovnih zadataka različitih organizacija od značaja za smanjenje rizika od katastrofa. Na kraju, u okviru dvanaestog poglavlјa ,,Pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa“ razmatraju se nastavni sadržaji kao što su: međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa – Okvir iz Sendaja, Hjoga, međunarodna strategija za smanjenje rizika od katastrofa; nacionalno-pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa – strategije, zakoni i podzakonski akti.

Referenca – Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

UPRAVLJANJE RIZICIMA I SISTEMI ZAŠTITE I SPASAVANJA OD KATASTROFA

Praktikum ,,Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa“ je namenjen studentima osnovnih i master akademskih studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Kriminalističko-policijskog univerziteta i drugih fakulteta radi njihovog uvođenja u nastavno-naučnu disciplinu iz oblasti studija katastrofa. Praktikum je napisan na osnovu višegodišnjeg iskustva koje autor ima u radu sa studentima spomenutih fakulteta.

Namenjen je realizaciji teorijskih i praktičnih vežbi studenata sa ciljem olakšavanja procesa učenja gradiva iz oblasti upravljanja rizicima i sistema zaštite i spasavanja od katastrofa. Polazeći od multidisciplinarnosti predmeta proučavanja, praktikum se sastoji od brojnih teorijskih vežbi koje usmeravaju studente na najbitnije segmente gradiva motivišući ih da se uključe u realizaciju časova na predviđenim vežbama. Praktikum obuhvata sledeće nastavne teme: I – Katastrofe i opasnosti: teorije, koncepti i metode; II – Ugroženost, otpornost i metode istraživanja katastrofa; III – Rizik od katastrofa: metodologija procene i planovi zaštite i spasavanja; IV – Nacionalni i međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa; V – Pripremljenost i ublažavanje rizika od katastrofa; VI – Sistem zaštite i spasavanja od katastrofa: odgovor i oporavak; VII – Informacioni sistemi podrške upravljanja rizicima od katastrofa i međunarodna saradnja. Svaki deo se sastoji od nekoliko vežbi u okviru kojih je studentima na samom početku dato uvodno razmatranje, zatim zadaci za vežbe, pitanja za diskusiju i preporučena literatura. Prilikom pisanja praktikuma obuhvaćena je najnovija literatura iz oblasti studija katastrofa. Autor iskazuje posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću i prof. dr Draganu Mlađanu koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili praktikum. Posebnu zahvalnost autor duguje uredniku prof. dr Bobanu Milojkoviću za višegodišnju podršku i usmeravanje ka unapređivanju nastavno-naučne discipline iz oblasti studija katastrofa. U prvom delu praktikuma koji se odnosi na ,,Katastrofe i opasnosti: teorije, koncepte i metode” studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: pojmovno određenje i klasifikacija katastrofa; prirodne i tehnološke katastrofe; i upravlјanje u uslovima katastrofa.

Realizacijom vežbi iz spomenutih sadržaja stiču se osnovna znanja u pogledu razumevanja: fenomenologije prirodnih i tehnoloških katastrofa, teorijskih pristupa proučavanja katastrofa i relevantnih paradigmi, evolucije teorijskog definisanja katastrofa i drugih povezanih koncepata, integrisanog upravlјanja u uslovima katastrofa itd. Nadovezujući se na teorijske elaboracije fenomenoloških dimenzija katastrofa i opasnosti, drugi deo praktikuma se odnosi na ,,Ugroženost, otpornost i metode istraživanja katastrofa”. U okviru tog dela, studenti stiču neophodna znanja u vezi koncepta ugroženosti (ranjivosti) i koncepta otpornosti od katastrofa; i metoda istraživanja katastrofa. Navedene tematske oblasti su usmerene ka opisivanju: višedimenzionalne prirode ugroženosti lјudi, lokalne zajednice i kritične infrastrukture; primene koncepta otpornosti u cilјu unapređenja bezbednosti lјudi i njihove imovine; evolucije studija katastrofa, kao i unapređivanju metoda istraživanja katastrofa u okvirima kvantitativne i kvalitativne istraživačke tradicije. Polazeći od značaja proaktivnog delovanja lјudi u cilјu ublažavanja budućih posledica katastrofa, treći deo se odnosi na ,,Rizik od katastrofa: metodologija procene i planovi zaštite i spasavanja” i obuhvata vežbe koje se odnose na: pojam i percepciju rizika od katastrofa; upravlјanje rizicima od katastrofa i metodologiju procene rizika i planove zaštite i spasavanja od katastrofa. Spomenuti nastavni sadržaji omogućavaju studentima da razumeju teorijsko određenje i karakteristike rizika; sagledaju faze upravlјanja rizicima, kao i metodologiju procene rizika i načine izrade planova zaštite i spasavanja od katastrofa. U velikom broju zakonskih i podzakonskih propisa reguliše se oblast smanjenja rizika od katastrofa. Nјihovo poznavanje je preduslov za uspešno upravlјanje rizicima od katastrofa. U četvrtom delu praktikuma ,,Nacionalni i međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa” studenti stiču znanja iz tematskih celina koje se odnose na međunarodni i nacionalni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa ali i na podzakonske akte kojima se bliže uređuje propisana problematika. U okviru teorijskih vežbi koje se odnose na pravni okvir i katastrofe studenti stiču znanja u pogledu odredbi najznačajnijih međunarodnih i nacionalnih propisa koji regulišu preventivnu i represivnu delatnost sistema zaštite i spasavanja. U petom delu koji se odnosi na ,,Pripremlјenost i ublažavanje rizika od katastrofa”, kao i u šestom ,,Sistem zaštite i spasavanja od katastrofa: odgovor i oporavak” studenti stiču neophodna znanja iz tematskih celina koje se odnose na: pripremlјenost za prirodne i tehnološke katastrofe; ublažavanje prirodnih i tehnoloških katastrofa; sistem zaštite i spasavanja od prirodnih i tehnoloških katastrofa, kao i oporavak od posledica prirodnih i tehnoloških katastrofa. Nakon realizacije spomenutih teorijskih vežbi studenti unapređuju neophodna znanja u pogledu složene prirode aktivnosti pripreme različitih subjekata i snaga zaštite i spasavanja, kao mera i radnji koje se preduzimaju za vreme ili nakon katastrofa u cilјu zaštite i spasavanja života i zdravlјa lјudi. U poslednjem delu praktikuma ,,Informacioni sistemi podrške upravlјanja u uslovima katastrofa i međunarodna saradnja” razmatraju se baze podataka o rizicima od katastrofa, geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika od katastrofa; kao i međunarodna saradnja u cilјu pružanja neophodne humanitarne pomoći. Studenti stiču znanje u pogledu različitih informacionih tehnologija i baza podataka koje se koriste u procesu planiranja i reagovanja u uslovima katastrofa. S obzirom na poslove koje će studenti obavlјati nakon završenih spomenutih fakulteta, praktikum je koncipiran u predočenim tematskim celinama sa cilјem da se kroz aktivno učešće studenata u procesu nastave savlada gradivo na jednostavan i efikasan način. Svakako, uslovi za polaganje ispita su ispravno popunjene vežbe iz praktikuma i aktivno učestvovanje u davanju odgovora na pitanja predviđena u delu ,,pitanja za diskusiju”. Nastavnik svojim potpisom u praktikumu potvrđuje da su popunjene sve vežbe iz praktikuma. Uslov za učestvovanje i realizaciju teorijskih i praktičnih vežbi jeste posedovanje praktikuma, sveske za beleške kao i predviđene literature. Prisustvo predavanjima i vežbama je obavezno, a moguće je nadoknaditi opravdane izostanke.

Referenca: Cvetković, V. (2019). Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa iz Beograda u saradnji sa većim brojem relevantnih i društveno odgovornih subjekata i snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, organizovao je Prvi trodnevni nacionalni seminar za mlade i studente svih državnih i privatnih Univerziteta i Fakulteta sa područja Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Tema seminara je bila ,,Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke” i održan je u Beogradu u Velikoj dvorani Zadužbine Kolarac, u vremenskom periodu od 16. do 18. aprila 2021. godine uz poštovanje svih preventivnih epidemioloških mera. Prvi dan seminara je započet dočekivanjem predavača, učesnika i gostiju i njihovom registracijom. Nakon toga, program je započet himnom Republike Srbije ,,Bože pravde” koju je izvela Nikolina Milenković, kao i himnom Univerziteta u Beogradu.

Poštovani čitaoci, nakon uspešno realizovanog prvog nacionalnog seminara iz oblasti vanrednih situacija u organizaciji Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, pred vama se nalazi tematski zbornik radova pod naslovom Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke. Zbornk je nastao kao rezultat samostalno istraživačkih aktivnosti studenata i njime je obuhvaćeno trinaest relevantnih naučnih radova u kojima se na vrlo vešt i interesantan način elaboriraju različite fenomenološke i etiološke dimenzije taktike zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Radove je recenziralo sedam recenzenata, dok je naučni i programski odbor seminara činilo više od deset profesora sa različitih Univerziteta i Fakulteta. Tematske jedinice zbornika su bile vrlo različite imajući u vidu dosadašnji trend razvoja studija katastrofa: a) Fenomenologija katastrofa i opasnosti – litosferske katastrofe; hidrosferske katastrofe; atmosferske katastrofe; biosferske katastrofe; katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima (nuklearne, radiološke, transportne, požari itd; ktastrofe izazvane upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam); b) Taktika zaštite i spasavanja u prirodnim katastrofama – taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u biosferskim katastrofama (epidemije, epizootije i epifitonoze, šumski požari); c) Taktika zaštite i spasavanja u antropogenim katastrofama – taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u nuklearnim i radiološkim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u industrijskim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u transportnim i infrastrukturnim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim opasnim materijama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim požarima; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam). Zbornik radova je namenjen svima onima koji imaju želju za dodatnim usavršavanjem u oblasti studija katastrofa kako bi unapredili svoju akademsku ili praktičnu delatnost. Imajuću u vidu nedostatak stručne literature u oblasti taktikte zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, naučni i društveni značaj zbornika je nesumnjivo veliki. Polazeći od činjenice da se ovim zbornikom ne zadovoljavaju potrebe i mogućnosti realizacije istraživanja u ovoj oblasti, planom naučno-istraživačkih aktivnosti Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, predviđeno je objavljivanje po dva tematska zbornika u svakoj od narednih godina. U ime autora, izražavam zahvalnost onima koji su najviše doprineli objavljivanju zbornika radova kao što su Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa u ulozi izdavača, kao i recenzentima koji su vrlo strpljivo i detaljno proučili i unapredili sve naučne radove.

PRAVNI I BEZBEDNOSNI ASPEKTI UPRAVLJANJA RIZICIMA OD PRIRODNIH I ANTROPOGENIH KATASTROFA

Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi tematski zbornik radova pod naslovom Pravni i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa. Zbornik je nastao kao rezultat samostalno istraživačkih aktivnosti profesora i istraživača njime je obuhvaćeno dvadeset dva relevantna naučna rada u kojima se na vrlo vešt i interesantan način elaboriraju različiti pravni i bezbednosni aspekti upravljanja prirodnim i antropogenim katastrofama. Radove je recenzirao veći broj recenzenata, dok je naučni i programski odbor činilo više od deset profesora sa različitih Univerziteta i Fakulteta.

Tematske jedinice zbornika su bile vrlo različite imajući u vidu dosadašnji trend razvoja studija katastrofa: a) Pravni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa – pravni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije); pravni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine); pravni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); pravni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari); b) Pravni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa – pravni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima; pravni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam); c) Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa – bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije) i bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine);bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u biosferskim katastrofama (epidemije, epizotije i epifitonoze, šumski požari) i d) Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima od antropogenih katastrofa – bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u nuklearnim i radiološkim katastrofama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u industrijskim katastrofama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u transportnim i infrastrukturnim katastrofama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim opasnim materijama; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim požarima; bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam).

Zbornik radova je namenjen svima onima koji imaju želju za dodatnim usavršavanjem u oblasti studija katastrofa kako bi unapredili svoju akademsku delatnost. Imajuću u vidu nedostatak stručne literature u oblasti upravljanja rizicima od prirodnih i antropogenih katastrofa, naučni i društveni značaj zbornika je nesumnjivo veliki.

U okviru prvog rada ,,Normativni okvir kriznog menadžmenta i nadležnosti gradova i opština u Srbiji (1948-2021)“, čiji je autor Jasmina Tanasić, analizira se razvoj lokalne samouprave i razvoj kriznog menadžmenta u Srbiji je tekao od kraja 40-ih godina XX veka naovamo na sličan način: od rastuće decentralizacije, koja je dostigla vrhunac od sredine 70-ih i trajala do 1990. godine. Devedesete godine karakteriše naglo sprovedena centralizacija i gubitak nadležnosti opština u kriznom menadžmentu ali i u ostalim javnim politikama. Od 2000. naovamo, ponovo se uspostavlja decentralizacija u nadležnostima lokalne samouprave u oblasti kriznog menadžmenta. Novija zakonska rešenja upravlјanja u kriznim i vanrednim situacijama na lokalnom nivou u Srbiji slede savremene prakse razvijenih zemalja, ali je upitno koliko su sprovedena i uz postojeći nivo podrške lokalnim samoupravama, ostvariva na lokalnom nivou.

U drugom radu pod nazivom ,,Pravno uređenje bezbednosti informacione kritične infrastrukture“ autori Tatjana Bugarski i Milan Pisarić zaključuju da mrežni i informacioni sistemi i usluge, kao informaciona kritična infrastruktura, imaju značajnu ulogu u savremenom društvu, pa je njihova pouzdanost i bezbednost od važnosti za ključne društvene i ekonomske aktivnosti. Ipak, njihovom postojanju i pravilnom funkcionisanju prete određeni bezbednosni rizici u sajber prostoru, koji su sve većih razmera, učestalosti i uticaja. Tako ovi sistemi mogu postati meta sajber napada, odnosno nedozvoljenih radnji koje se preduzimaju sa namerom prouzrokovanja štete i/ili prekida njihovog rada. Ovakvi incidenti mogu ugroziti društvene i ekonomske aktivnosti, koji zavise od informacione kritične infrastrukture. Zbog toga je neophodno posvetiti pažnju sajber bezbednosti. Pri tome, upravljanje rizicima u sajber prostoru mora biti takvo da se ne ugrozi pravna sigurnost. U tom smislu od izuzetne važnosti je način na koji se propisuju smernice za procenu rizika po sajber bezbednost. Dobar primer regulative predstavlja Direktiva Evropske unije o bezbednosti mrežnih i informacionih sistema. Direktiva predviđa da se određene organizacije obavežu da preduzmu odgovarajuće i proporcionalne mere bezbednosti, te da uoče, procene i uzmu u obzir rizike po sajber bezbednost sa kojima se suočavaju, kako bi se smetnje po pružanje usluga sprečile i svele na minimum. Cilj Direktive je da se propisivanjem takvih obaveza obezbedi da informaciona kritična infrastruktura bude zaštićena od prekida koji bi mogli biti od uticaja po ključne ekonomske i društvene aktivnosti. Predmet rada je analiza obaveze zaštite i informisanja koje Direktiva o bezbednosti mrežnih i informacionih sistema propisuje za pružaoce digitalnih usluga.

Rad ,,Odluke lokalnih štabova za vanredne situacije usmerene ka suzbijanju epidemije zarazne bolesti COVID-19: kazneni aspekt“ autor Ivan Milić temelji na ispitivanju odluke da u pojedinim lokalnim samoupravama važe posebna pravila ponašanja koja su uvedena iz razloga suzbijanja epidemije zarazne bolesti COVID-19. Odlukama lokalnih štabova za vanredne situacije uvode se određene obaveze za sva ili pojedina fizička i pravna lica ali i za preduzetnike. Tim odlukama se na primer skraćuje radno vreme ugostitelјskih objekata, propisuje obavezno nošenje zaštitne maske, ograničava sloboda kretanja, i dr. Pojedinim odlukama se propisuju i prekršaji ukoliko se prekrši određeni član te iste odluke lokalnog štaba za vanredne situacije. Međutim, važno pitanje o kojem će biti reči u radu tiče se „kaznenih posledica“ ukoliko neko lice postupi suprotno odluci lokalnog štaba za vanredne situacije.

U radu ,,Upravno ograničavanje prava svojine u slučaju elementarnih nepogoda“ autor Ratko Radošević ističe da elementarne nepogode mogu da dovedu do različitih vidova ograničavanja prava svojine građana na nepokretnim i pokretnim stvarima. Cilj rada je da se utvrdi pravni režim ograničavanja prava svojine u ovim vanrednim okolnostima i da se izdvoje one mere koje imaju upravni karakter – koje se vrše uz upotrebu upravnih ovlašćenja. U pitanju su mere koje bi, uslovno, mogle da se podvedu pod eksproprijaciju i rekviziciju, kao klasične vidove upravnog ograničavanja prava svojine.

U okviru rada ,,Teorijsko i normativno-pravno određenјe civilne odbrane i civilne zaštite“, čiji je autor Vladimir Jakovljević, kao osnovni cilј i namena izdvaja se upoznavanje šire čitalačke, naučne i stručne javnosti sa pojmom i suštinom civilne odbrane i civilne zaštite, različitim teorijskim i pravnim pristupima i elaboracijama (užim i širim) koje idu u prilog jasnog definisanja ovih termina i ukazivanje na razlike jednog od drugog, kao i različitost od drugih sličnih termina kao što su, civilna bezbednost, civilno planiranje za vanredne situacije i slično. U teorijskim analizama i elaboracijama koja se tiču civilne odbrane sadržaj i obim te sintagme nije još uvek precizno i jasno razgraničen od ostalih sličnih pojmova. Mogu se uočiti težnje za korišćenje mnogobrojnih pojmova kao što su, civilna zaštita, civilna bezbednost, privredna odbrana, odbrana civila, pasivna zaštita, nacionalna ili alternativna odbrana, civilno planiranje za vanredne situacije. Ovakav specifičan izbor reči i pojmova obično nije slučajan. On ne samo da govori ono što autori misle i žele da kažu, nego vrlo često govori o stanju i shvatanjima društvenih grupa koje se tim terminima služe, pa čak i o društvu unutar koga su termini u opticaju.

U okviru rada ,,Prevare u kontekstu upravljanja vanrednim situacijama“ autori Snežana Knežević, Stefan Milojević, Miljan Adamović i Jovan Travica potvrđuju da je prevarna radnja (prevara) reč koja ima značajnu težinu. Da bi se sprečio nastanak prevara, neophodno je identifikovati šta su uzroci prevare i napraviti plan za njihovo sprečavanje. Različiti su mogući uzroci koji podstiču ljude da izvrše prevaru. Nezavisno od razlike u kulturi, tradiciji, običajima, sve kulture prevaru, mito i korupciju tretiraju kao radnje koje su zabranjene i neetičke. Vanredne situacije se dešavaju nepredvidivo i dovode do toga da pojedinci i organizacije odmah prebace svoj fokus i pažnju na rešavanje situacije. Tokom pandemije ili velikih prirodnih katastrofa, dolazi do ograničenja u mogućnosti upravljanja rizicima od nastanka prevarnih radni, koje mogu imati razne oblike i izazvati velike ekonomske i druge posledice. U ovom radu se diskutuje o uzrocima i problemima vezanim za pojavu prevara koje su specifične za vanredne situacije. Biće ukazano i na razne kontrolne aktivnosti koje se mogu preduzeti tokom vanredne situacije da bi se rizik od nastanka prevarnih radnji sveo na najmanji mogući nivo.

U radu ,,Prevare u slučaju katastrofe: finansijski aspekti“ autori Snežana Knežević, Mrako Špiler, Aleksandra Mitrović i Marko Milašinović ukazuju da smo svi iskusili, posebno u novije vreme, kako katastrofe uništavanju ljudske živote i imovinu širom sveta. Ovaj članak opisuje specifičan problem koji se javlja uglavnom u slučaju katastrofe i oporavku od nje. Oporavak od katastrofa podrazumeva zadovoljenje finansijskih potreba, dugoročno ili kratkoročno posmatrano. Obim prevara i kriminalnih aktivnosti se povećava tokom katastrofa. Problem se odnosi na razmatranje pitanja vezanih za katastrofe, a koje mogu „otvoriti puteve“ za podršku pranju novca ili mogu da iniciraju utaju poreza. Dalje, posebno će biti istaknuta uloga koju imaju finansijski forenzičari.

U radu ,,Uloga privatnog obezbeđenja u upravljanju rizicima od katastrofa“ autor Nenad Radivojević ističe da sve brojnije i destruktivnije pojave poput masovnih i učestalih elementarnih nepogoda, terorističkih napada na kritičnu infrastrukturu, havarija, tehničko-tehnoloških akcidenata i sličnih događaja često dovode do proglašenja vanrednih situacija. To je uticalo na to da države reorganizuju svoje elemente sisteme nacionalne bezbednosti, a posebno sisteme smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, kako bi blagovremeno i adekvatno odgovorile na navedene oblike ugrožavanja. Okosnicu te reorganizacije čini i aktivnosti na donošenju pravnog okvira kojim se proširuje krug subjekta zaštite i spasavanja. Jedan od tih subjekta u društvu jesu i subjekta iz oblasti privatnog obezbeđenja. Predmet ovog rada jeste analiza pozitivnopravne regulative koja uređuje oblast privatnog obezbeđenja, zaštite kritične infrastrukture i oblast smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u R. Srbiji, a cilj je sagledavanje aktuelne i moguće uloge privatnog obezbeđenja u upravljanju rizicima od katastrofa.

U radu ,,Bezbednosni rizici od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija” autor Dejan Novaković elaborira da se obezbeđenje određenih objekata od nastanka požara u ovom slučaju kazneno-popravnih zavoda kao ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, zasniva na bezbednosnoj proceni ugroženosti tih objekata, koja predstavlja osnov za određivanje ciljeva, zadataka i nosilaca zaštite. Da bi se mogla sagledati mogućnost unapređenja procene ugroženosti kazneno-popravnih zavoda u ovom istraživanju prikazaće se aktuelno stanje i način procenjivanja njihove ugroženosti u odnosu na rizike od požara. U cilju izrade naučne monografije i prikupljanja podataka za planirano empirijsko istraživanje, sačinjen je upitnik kako bi se sagledalo aktuelno stanje u oblasti organizacije sistema zaštite od požara u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji. Anketa je bila anonimna, podaci su se isključivo koristili u istraživačke svrhe. Posebna pažnja bila je posvećena metodologiji procenjivanja rizika od požara i preduzimanju mera usmerenih na eliminisanje uzroka nastanka ili minimizaciji efekata rizičnog događaja, kao i mera za obezbeđenje minimalnih gubitaka i otklanjanja posledica ukoliko dođe do realizacije rizičnih događaja, što sve zajedno predstavlja osnov upravljanja rizikom od požara.

U radu ,,Deljenje podataka u vanrednim situacijama“ autori Miljan Adamović, Stefan Milojević, Marko Špiler i Jovan Travica ističu da deljenje podataka u vanrednim situacijama predviđa da se ono obavlja na rutinskoj osnovi, što podrazumeva mogućnost da se planira unapred. Međutim, to možda nije uvek slučaj, jer može doći do vanrednih situacija koje nisu mogle da se predvide. Tako, kriza koja je nastala usled pandemije koronavirusa, ilustruje potrebu za zajedničkim odgovorima javnih službi gde je brzo deljenje podataka od ogromnog uticaja na javno zdravlje i bezbednost. Prirodne katastrofe punog obima mogu opustošiti zemlje i naškoditi hiljadama ljudi. U vanrednim situacijama, aktivnosti koje spasavaju živote i ograničavaju uticaj zbog opasnosti, su ključne, i tada je važno brzo donositi odluke. U tom slučaju, posebno kompleksno pitanje za razne državne agencije i organizacije je koliko je moguće reagovati na pravi način, te doneti odluku o (ne)deljenju informacija. Predmet ovog rada jeste razmatranje šireg konteksta vezanog za deljenje informacija u vanrednim situacijama.

U radu ,,Fenomenološke i etiološke dimenzije katastrofa izazvanih zemljotresom“ autori Jelena Planić i Vladimir Cvetković zaključuju da su prirodne katastrofe postale deo svakodnevnog života savremenog čoveka, i njihove pojave su sve učestalije i intenzivnije zbog klimatskih promena. Zemljotresi zbog svoje nepredvidivosti predstavljaju jednu od najstrašnijih i najskupljih prirodnih katastrofa. Autori u ovom radu, koristeći pregled literature, predstavljaju osnovne karakteristike zemljotresa kao prirodnih katastrofa, kao i značaj pripremljenosti u odgovoru na prirodne katastrofe. Prikazani su osnovni elementi zemljotresa, klasifikacija, skale za merenje jačine zemljotresa i posledice koje izazivaju zemljotresi. S obzirom na to da pripremljenost za katastrofe na nivou pojedinca, zajednice i društva predstavlja efikasno oruđe u smanjenju rizika od katastrofa i ublažavanju njihovih posledica, u radu je posebna pažnja posvećena načinima poboljšanja pripremljenosti. Korišćenjem brojnih naučnih radova, prikazana su iskustva mnogih država čije primere je potrebno pratiti kako bi se na pravilan način osmislile i implementirale strategije ublažavanja posledica prirodnih katastrofa, i programi edukacije građana.

Rad ,,Mogućnosti upravljanja rizicima od šumskih požara pomoću geografskih informacionih sistema“ autor Saša Ljubojević temelji na opisivanju mogućnosti primene geografskih informacionih sistema u upravljanju rizicima od šumskih požara, sa osvrtom na prikupljanje podataka, analizom prikupljenih podataka, te predviđanjem bezbednosno rizičnih područja. Biće prikazano na koji način se može ostvariti sveobuhvatniji pregled ugroženih područja, objekata i stanovništva, na osnovu čega se mogu donositi adekvatne i pravovremene odluke. Pored navedenog, biće opisano i koliki bezbednosni aspekt prestavlja navedena baza podataka i na koji način je potrebno upravljati istom, te ko i kada može koristiti podatke. Podaci u toj bazi će jasno pokazati najrazličitija područja, te na koji način je moguće namerno izazvati štetu ogromnih razmera. Iako kreiranje jedne takve sveobuhvatne baze podataka, iz bezbednosnih razloga, predstavlja i bezbednosni rizik sam po sebi, potreba za zaštitom od požara prevazilazi takav rizik, ali zahteva strogo kontrolisano upravljanje rizicima.

U radu ,,Ekonomske posledice prirodnih katastrofa“ autori Goran Milošević i Luka Čaušić ispituju prirodne katastrofe (poplave, suše, ekstremne temperature, požari, zemlјotresi) koje direktno i indirektno utiču na nivo rizika i stanje bezbednosti lјudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Pored tragičnih gubitaka ljudskih života, svoje negativne efekte katastrofe ispolјavaju u uništavanju materijalnih dobara i životne sredine u lokalnoj, regionalnoj i nacionalno zajednici. Posledice prirodnih katastrofa – faktori uticaja na percepciju građana Srbije. Zavisno od intenziteta delovanja prirodne katastrofe mogu izazvati negativne ciklične oscilacije u okviru ekonomskog sistema zemlje i to: na tržište rada, finansijsko tržište, tržište kapitala, odnosno na sve aspekte života i rada jednog društva. To može značiti ekonomsku neravnotežu ne samo u okviru mikroekonomskog područja gde se dogodio neželјeni događaj, već i na nivou makroekonomskog prostora.

U radu ,,Integrisano upravljanje otpadom u sistemu smanjenja rizika od katastrofa“ autor Jovana Martinović polazi od činjenice da u Republici Srbiji i širom sveta, nenaučno upravlјanje čvrstim otpadom i dalјe predstavlja složen i ozbilјan ekološki problem. Porast urbanizacije, industrijalizacije i eskponencijalnog rasta svetskog stanovništva odgovorni su za generisanje velikih količina otpadnih materijala, koji su direktno povezani sa zagađenjem zemljišta, vazduha, vodnih resursa i rizicima po zdravlјe i sigurnost građana. Loše upravlјanje otpadom umnogome podriva uspeh ostvarivanja cilјeva održivog razvoja, čime se naglašava važnost i hitnost prelaska sa tradicionalnih linearnih na integrisane pristupe upravlјanju otpadom. Polazeći od činjenice da je upravlјanje čvrstim otpadom globalno ekološko pitanje koje sadrži društveno-ekonomske, institucionalne, političke i ekološke aspekte, cilј ove studije je deskripcija i analiza različitih strategija integrisanog upravlјanja otpadom u razvijenim zemlјama i zemlјama u razvoju, sa posebnim fokusom na percepciju i učešće javnosti u aktivnostima upravlјanja otpadom, različite izazove i nedostatke sa kojima se suočava upravlјanje čvrstim otpadom i identifikovanje inovativnih rešenja u ovoj oblasti. Iako je teško pronaći dobar sistem upravlјanja koji bi bio primenlјiv u svim zemlјama, nalazi su ukazali na sledeće karakteristike efikasnih i održivih sistema: prilagođenost lokalnim potrebama, minimalna upotreba toksičnih hemikalija, očuvanje resursa, smanjivanje otpada, korišćenje obnovlјivih izvora, uklјučivanje neformalnog sektora u aktivnosti upravlјanja otpadom (uključujući prikuplјanje, sortiranje i oporavak recikliranog otpada), veća tehnološka sofisticiranost i inovacije u upravlјanju otpadom, kontinuirano sprovođenje istraživanja i jasna zakonska regulativa. Imajući u vidu da nijedan sistem nije dovolјno efikasan u rešavanju problema otpada usled prekomerne proizvodnje, trošenja i odlaganja, kao i determinisanost stavova i prakse lјudi u upravlјanju otpadom nivoom obrazovanja, starošću i prihodima, neophodno je podizanje svesti i sprovođenje kontinuiranih programa i kampanja obrazovanja javnosti o pravilnom upravlјanju otpadom na svim nivoima funkcionisanja društva. Rezultati preglednog rada doprinose unapređenju postojećeg fonda znanja o različitim aspektima integrisanog upravlјanja čvrstim otpadom.

U radu ,,Uloga multimedijalnih sadržaja u edukaciji mladih o katastrofama“ autori Ivana Krnjić i Vladimir M. Cvetković ističu da obrazovanje o katastrofama predstavlja jedan od najznačajnijih preduslova unapređenja pripremljenosti društva i građana za blagovremeno i adekvatno reagovanje u takvim situacijama. Iz tih razloga, koriste se različiti tradicionalni i inovativni načini edukacije mladih o katastrofama koji imaju za cilj unapređenje njihove otpornosti na različite prirodne i antropogene katastrofe. Koristeći pregled literature, autori u radu na jedan sistematičan način elaboriraju osnovne karakteristike obrazovanja o katastrofama, ali i karakteristike i načine primene multimedijalnih sadržaja u takvom procesu. Ne zapostavlajući značaj tradicionalnih obrazovanih metoda, autori u radu predstavljaju osnovne modalitete sticanja znanja o katastrofama kroz školske programe sa osvrtom na njihovu bezbednostu u školskim objektima. Rezultati preglednog rada pokazuju da postoji ozbiljan dostupan društveni i naučno-pragmatični ambijent za osmišljavanje i implementaciju multimedijalnih sadržaja u edukaciji mladih o katastrofama. Potrebno je nastaviti sa sprovođenjem istraživanja u ovoj oblasti u cilju unapređenja razumevanja svih prednosti i nedostataka upotrebe multimedija u obrazovne svrhe.

Rad ,,Tačnost informacija i njihovo precizno i nedvosmisleno prenošenje javnosti kao načini upravlјanja rizikom u okolnostima epidemije (Republika Srbija u toku vanrednog stanja 2020. godine)“ autora Dragane Ćorić potvrđuje da nedovolјno poznavanje materije o kojoj se izveštava javnost, i kompetativnost u brzini objavlјivanja informacija, više puta su uznemirili javnost. Brojne edukacije novinara u određenim oblastima o kojima izveštavaju kao i stalno upućivanje istih na striktnu primenu pravila novinarske etike kao da ne postižu svoj cilј. Potreba da neko prvi objavi neku informaciju je ustupila mesto potrebi za istinitim i činjeničnim predstavlјanjem vesti. Ova zamena je bila posebno izražena tokom vanrednog stanja u Republici Srbiji 2020. godine, gde je neprecizno i senzacionalističko prenošenje informacija više puta dovelo do uznemiravanja javnosti i čak i prekršaja od strane građana jer su informacije bile prenete nedovolјno precizno ili netačno. Nakon navođenja nekoliko primera i dobre i loše prakse, rad završavamo sa konstituisanjem jedinstvene formule za stvaranje dobrih, istinitih novinskih tekstova, posebno u situacijama potencijalno velike uznemirenosti javnosti.

U radu ,,Bezbednosna zaštita Republike Srbije u uslovima prirodnih katastrofa“ autori Željko V. Lazić i Martin I. Matijašević identifikuju prirodnu katastrofu kao specifičan bezbednosni fenomen u sebi sadrži različit dijapazon pretnji po bezbednost Republike Srbije. U zavisnosti od inteziteta, prostornog rasporeda i trajanja prirodne katastrofe, osim, opasnosti po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu, sa sobom nosi pretnje po društveno-politički poredak. Kada državni organi u uslovima prirodnih katastrofa, nastoje da adekvatno organizuju i upravljaju sistemom zaštite i spasavanja, na prostoru koji je pogođen, obavezno dolazi do porasta sociopatoloških pojava, krađa, razbojništava, nasilničkog ponašanja. Predmet istraživanja u radu je zaštita bezbednosti Republike Srbije u uslovima prirodnih katastrofa, zaštite od direktnih posledica prirodnih katastrofa i indirektnih posledica, po postojeće društveno-političko uređenje, ekonomsku bezbednost i interese Republike Srbije u regionu. U radu je izvršena tipologizacija bezbednosnih pretnji u uslovima prirodnih katastrofa.

U radu ,,Rizik od nastanka litosferskih katastrofa u Braničevskom okrugu“ ,čiji su autori Marija Đurić i Irena Blagajac, predmet istraživanja je analiza rizika od nastanka litosferskih katastrofa u Braničevskom okrugu. Zadatak istraživanja je analizirati intenzitet zemljotresa, kao i zastupljenost klizišta i odrona na proučavanoj teritoriji. Cilj rada je utvrditi stepen rizika nastanka litosferskih katastrofa koje mogu ugroziti život stanovništva i njihove delatnosti u Okrugu. U radu je kartom prikazana geografska rasprostranjenost klizišta i odrona na teritoriji Braničevskog okruga. Za posmatranu teritoriju prikazane su i karte intenziteta zemljotresa za povratni period od 95 i 975 godina. Analizom su obuhvaćene gustina naseljenosti stanovništva prema naseljima u Okrugu, kao i rasprostranjenost poljoprivrednih, šumskih, naseljenih, vodnih i industrijskih površina. U radu su kartografski prikazane gustina naseljenosti stanovništva i namena zemljišta. Uporednom analizom navedenih podataka izrađena je sintezna karta koja obuhvata geoprostorno preklapanje istraženih litosferskih nepogoda sa gustinom naseljenosti stanovništva i namenom zemljišta kako bi se dobile zone visokog stepena rizika za stanovništvo. Na bazi sintezne karte izrađena je karta visokog, srednjeg i niskog rizika od nastanka litosferskih katastrofa i njihovog uticaja na život stanovništva i na njihove delatnosti na teritoriji Braničevskog okruga. Na osnovu istraživanja dati su predlozi mera za prevenciju, pripravnost, odgovor na udes i sanaciju katastrofalnih posledica po stanovništvo, građevinske objekte i privredne delatnosti u Braničevskom okrugu.

U radu ,,Bezbednosni aspekti upravljanja rizicima u katastrofama izazvanim šumskim požarima“ autor Milica Stefanović ističe da se u prethodnom periodu javila se značajna opasnost od izbijanja i širenja šumskih požara, kako u svetu tako i kod nas. Pored ljudskog faktora, kao najčešćeg uzročnika, sve veći rizik za pojavu vanrednih situacija ove prirode javlja se usled klimatskih promena. Pod uticajem visokih temperatura, tokom prethodnih meseci došlo je do šumskih požara velikih razmera na području Turske, Grčke, SAD, Srbije. Poseban problem javlja se ukoliko požar nastane pod uticajem ljudskog faktora, a usled nepovoljnih klimatskih uslova dođe do njegovog nekontrolisanog širenja. Ukoliko se ne saniraju pravovremeno, šumski požari mogu se značajno proširiti i dovesti do uništavanja životne sredine, kao i do ugrožavanja ljudskih života i materijalnih dobara. Prilikom pojave događaja ove prirode, od značaja su vremenski uslovi koji mogu doprineti dodatnom širenju opasnosti (vetar, visoka temperatura, sušno vreme i sl.) Različita istraživanja predviđaju povećanje globalne temperature u narednim decenijama. Imajući u vidu da je rešenje za klimatske promene i povećanje globalne temperature proces koji zahteva da prođe određeno vreme, potrebno je raditi na prevenciji i jačanju kapaciteta za odgovor na vanredne i hitne situacije. Takođe, značajno je organizovati obuke i edukativne programe i na taj način uticati da građani izgrade svest o posledicama koje može ostaviti njihovo neodgovorno postupanje, koje može dovesti do izbijanja požara u prirodi.

U radu ,,Komunikacija o rizicima od katastrofa“ autori Marko Radovanović i Vladimir M. Cvetković zaključuju da komunikacija rizika od katastrofa predstavlja jedan od temelјa uspešnog upravlјanja u katastrofama koji se ogleda u smanjenju razarajućih uticaja opasnosti od katastrofa na lјudske živote i imovinu, obezbeđenjem pravovremenih kritičnih informacija ugroženim zajednicama. Nedovoljno razvijen sistem indetifikacije, analize i deljenja informacija o rizicima od katastrofa dovodi do lošeg upravljanja u svim fazama katastrofa (ublažavanje, pripremljenost, odgovor i oporavak). U svakoj od spomenutih faza upravljanja postoje jasni zahtevi za specifičnim informacijama koje omogućavaju efikasno donošenje ključnih i blagovremenih odluka. Razmena informacija o rizicima od katastrofa je pod uticajem velikog broja faktora kao što su stepen naučno-tehnološke razvijenosti, demografskog, sociološkog i psihološkog ambijenta, kao i samih karakteristika prirodnih i antropogenih opasnosti. Polazeći od nesumnjivog značaja informacija o rizicima od katastrofa, autori u preglednom radu identifikuju, analiziraju i sistematizuju relevantne aspekte fenomenoloških dimenzija komunikacije o rizicima od katastrofa. Posebna pažnja posvećena je sveobuhvatnom sagledavanju izvora, subjekata i sredstava komunikacije, sa osvrtom na inovativna rešenja i strategije komunikacije u odgovoru na rizike od prirodnih i antropogenih katastrofa.

U radu ,,Specifični etički aspekti trijaže pružanja prve pomoći u situacijama sa velikim brojem žrtava“ autor Srđan Nikolovski ukazuje da katastrofe koje zahvataju ljudsku populaciju povećavaju rizik od preopterećenja resursa službi prve pomoći po broju žrtava i težini njihovih povreda i drugih hitnih zdravstvenih stanja. U takvim slučajevima, čak i medicinski neobrazovani pojedinci mogu biti u situaciji da pruže neophodnu medicinsku pomoć i pre dolaska ekipa hitne medicinske pomoći. Stalno balansiranje između deontologije i utilitarizma je svakodnevna pojava u medicinskoj praksi koja se intenzivira u hitnim medicinskim situacijama i u onim događajima kada spasavanje života dospe na prvo mesto. Iako mogu postojati određene olakšavajuće okolnosti, većina je veoma otežavajuća i one sa zadatkom da obezbede osnovne mere podrške životu stavljaju u stresnu poziciju u kojoj je pribranost od velike važnosti. Predmet ovog rada je ukazivanje na specifične etičke aspekte trijažnog procesa pri pružanju prve pomoći žrtvama katastrofa. U etici je objašnjeno nekoliko situacija koje se odnose na selekciju pacijenata kojima treba pružiti medicinsku pomoć, kao i na mere koje treba primeniti. Najbitniji cilj ovih ilustrativnih situacija jeste da se utvrdi koji od navedenih etičkih pristupa treba primeniti da bi se sačuvalo što više života, a da se nijedna od žrtava istovremeno ne zapostavi. Zbog prisustva vremena kao ograničavajućeg faktora, primena principa trijaže i otklanjanje bilo kakvog oblika konfuzije je najefikasniji način pružanja hitne pomoći svim žrtvama katastrofe kako od strane nemedicinskog tako i od strane medicinskog osoblja.

U radu ,,Percepcija građana o primeni inteligentnih informacionih sistema u upravljanju u vanrednim situacijama“ autori Vojkan Nikolić, Predrag Milošević i Nikola Krunić zaključuju da su inteligentni sistemi bitan element ostvarenja ciljeva u različitim oblastima ljudskog rada i ponašanja, pa i u oblasti nacionalne bezbednosti. Korišćenjem računarskih sistema i njihovih aplikacija u operativnim i upravljačkim oblastima rada stvaraju se konkurentske prednosti, obezbeđuje se razmena informacija zasnovana na znanju. U oblasti upravljanja vanrednim situacijama, brzina reagovanja i odgovora na pretnje je posebno značaja. Zahvaljujući informatičkoj obradi podataka, sistem upravljanja je u mogućnosti da gotovo u svakom trenutku zna gde se pojavljuju problemi i rizici i kakav je nužni odgovor reagovanja na sve izazove i rizike.

U ime autora, izražavam zahvalnost onima koji su najviše doprineli objavljivanju zbornika radova kao što su Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa u ulozi izdavača, kao i recenzentima koji su vrlo strpljivo i detaljno proučili i unapredili sve naučne radove. Takođe, izražavam zahvalnost saradnicima Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodng instituta za istraživanje katastrofaAni Đergović, Tamari Ivković, Tamari Mančić, Martinu Matijaševiću, Stevi Miletiću, Nemanji Miljkoviću, Jeleni Planić, Zoranu Planojeviću, Sofiji Radojković i Milici Stefanović.