Na osnivačkoj skupštini, održanoj 21.12.2020. godine, donet je Statut i osnovan je Međunarodni institut za istraživanje katastrofa (International Institute for Disaster Research) sa sedištem u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovića 121. Osnivač Instituta je doc. dr Vladimir M. Cvetković, koji je obrazloženim predlogom o neophodnosti unapređenja Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, sazvao osnivačku skupštinu na kojoj je predložen i jednoglasno usvojen Statut. 
 Osnovna delatnost Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa je naučno istraživački rad u oblasti studija katastrofa i obavlja se u Institutu čije je sedište na spomenutoj adresi. Naučna delatnost Instituta obavlja se u skladu sa Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije i postavljenom i usvojenom programskom orijentacijom rada.
Osnovnu delatnost, Institut ostvaruje kroz osnovna, primenjenja i razvojna naučna istraživanja iz oblasti naučne discipline upravljanja rizicima od katastrofa koja za predmet svog proučavanja ima:
a) etiologiju ugrožavanja bezbednosti ljudi rizicima od katastrofa izazvanih prirodnim ili antropogenim faktorima (prirodne katastrofe – litosferske, hidrosferske, atmosferske, biosferske i vanzemaljske; tehničko-tehnološke – nuklearne i radiološke, industrijske, transportne, infrastrukturne, izazvane opasnim materijama, ratnim razaranjima i terorističkim napadima);
b) metodološka pitanja iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa (teorija katastrofa, metode istraživanja – kvantitativna i kvalitativna istraživačka tradicija u oblasti katastrofa, teorijski okviri istraživanja katastrofa – teorije spremnosti, ugroženosti, otpornosti, kompleksnih sistema, planiranog ponašanja, urgentnih normi, odlučivanja, simboličkog interakcionizma itd.; paradigme u istraživanjima katastrofa: inženjerstva, ponašanja, razvoja i složenosti;
v) fenomenologiju katastrofa i opasnosti (pojmovna određenja i karakteristike; priroda i karakteristike opasnosti – fizičke karakteristike: međunarodne skale intenziteta opasnosti, učestalost i trajanje; klasifikacija opasnosti i katastrofa; direktne i indirektne posledice katastrofa; aktuelna pitanja i problematika u vezi s tendencijama, mitovima i drugim, etičkim pitanjima u oblasti katastrofa;
g) ugroženost i otpornost na katastrofe (konceptualna pitanja i karakteristike; različite perspektive i dimenzije – pojedinačna, fizička, ekološka i ekonomska ugroženost kritične infrastrukture); metode merenja i indikatori ugroženosti; dimenzije otpornosti – građana, domaćinstava i lokalne zajednice, inženjerska, institucionalna i ekološka otpornost organizacija; globalni i lokalni indikatori otpornosti na katastrofe; komponente otpornosti;
d) integrisano upravljanje rizicima od katastrofa (definisanje rizika i neizvesnosti; izvori rizika od katastrofa; vrste rizika; uticaj rizika; definisanje verovatnoće; pojam, funkcija i ciljevi upravljanja rizicima; identifikovanje konteksta, identifikovanje opasnosti, procena rizika od opasnosti, sortiranje opasnosti, analiza rizika pojedinačnih opasnosti, grupisanje i određivanje prioriteta, proces i alati informisanja javnosti o rizicima; metode i modeli procene rizika; metodologija procene rizika; mapiranje rizika; planovi zaštite i spasavanja; indikatori upravljanja rizicima od katastrofa; metodologija procene rizika i informisanje javnosti o rizicima);
đ) prevenciju i ublažavanje rizika od katastrofa (pojmovna određenja; strategije i mere ublažavanja rizika – strukturno i nestrukturno ublažavanje rizika; funkcije ublažavanja rizika – smanjenje verovatnoće i posledica, izbegavanje, transfer, prihvatanje; ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih prirodnim i tehničko-tehnološkim opasnostima);
e) pripremljenost za reagovanje na katastrofe (pojmovna određenja; vrste i karakteristike pripremljenosti – individualna, pripremljenost domaćinstava, lokalne zajednice i države; obrazovanje i obuke – edukacija u školama i porodici; faktori uticaja na pripremljenost; konkretne mere pripremljenosti za prirodne i tehničko-tehnološke katastrofe; planiranje u uslovima katastrofa; oprema i zalihe za katastrofe);
ž) reagovanje na rizike od katastrofa (planiranje i mere reagovanja na rizike; organizacija i nadležnosti interventno-spasilačkih službi; specifičnosti i karakteristike reagovanja na katastrofe; volontiranje u uslovima katastrofa; međunarodni standardi prilikom reagovanja; mediji i izveštavanje o katastrofama;
z) oporavak od katastrofa (pojam i faze oporavka od katastrofa – pomoć, obnova i rekonstrukcija; restauracija, rehabilitacija i ponovni razvoj; dimenzije i izazovi oporavka od katastrofa – oporavak životne sredine, društveno-psihološki oporavak, obnavljanje usluga, oporavak kritične infrastrukture; planiranje oporavka od katastrofa – kratkoročno, dugoročno i principi; kompleksnosti oporavka i donacije; upravljanje otpadom; izazovi i izgledi nakon katastrofe; modeli oporavka);
i) informacione sisteme i upravljanje rizicima od katastrofa (baze podataka o rizicima od katastrofa – međunarodne i nacionalne baze; Kopernikov servis za upravljanje rizicima; unapređeni informacioni sistem za požare; satelitsko daljinsko očitavanje; pametni sistem odgovora na katastrofe; Globalni monitoring centar za požare (Global Fire Monitoring Center – GFMC); geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika itd.;
j) međunarodnu saradnju u oblasti smanjenja rizika od katastrofa (institucionalne i pravne osnove međunarodne saradnje; međunarodne i regionalne organizacije koje su važne za smanjenje rizika; međunarodna saradnja u praksi) i
k) pravne okvire za smanjenje rizika od katastrofa (međunarodni pravni okviri za smanjenje rizika – Okvir iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa u periodu 2015–2030. godine, Okvir za delovanje iz Hjoga, Međunarodna strategija za smanjenje rizika, Inicijativa za preventivu i pripremljenost za katastrofe i ženevske konvencije; nacionalni pravni okvir).